U trenutku kada je aferom oko izveštaja Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) pokrenuta istraga u Specijalnom državnom tužilaštvu, Milo Đukanović, počasni predsednik Demokratske partije socijalista (DPS), vratio se u politički život. Na predizbornom skupu svoje partije održanom u rodnom Nikšiću, Đukanović je izrazio uverenje da je DPS na početku pobedničke kampanje, istovremeno napadajući trenutnog predsednika opštine, Marka Kovačevića.
Đukanović je kritizovao Kovačevića zbog njegovog ponašanja, rekavši da je „nedopustivo da se na čelu Nikšića nađe onaj koji pokazuje srednji prst državnim simbolima“. Ova izjava izazvala je oštre reakcije iz koalicije „Za budućnost Nikšića“ (ZBNK), koja je uzvratila Đukanoviću, ističući da on u Nikšiću više ne zaslužuje ništa osim „srednjeg prsta“. Ova stranka je navela da je Đukanović odgovoran za uništenje grada, koji je doveo do ekonomskog propadanja i raseljavanja građana.
U saopštenju ZBNK, argumentuje se da je Đukanović preuzeo vlast u Nikšiću, ali je istovremeno doveo do stanja u kojem je grad izgubio svaku šansu za razvoj. Kako navode, Kovačević je, nasuprot Đukanoviću, uspeo da smanji nezaposlenost, pokrene infrastrukturne projekte i uvede nove socijalne politike, čime je Nikšić postao grad koji se takmiči za titulu Evropske prestonice kulture.
Ova situacija ilustrira širu političku sliku u Crnoj Gori, gde se DPS suočava s ozbiljnim izazovima nakon dugogodišnje dominacije. Đukanović, koji je bio na vlasti više od tri decenije, sada se suočava s otporom i kritikama koje dolaze iz različitih političkih krugova. Njegov povratak u politiku može se interpretirati kao pokušaj da povrati izgubljenu moć i uticaj, ali istovremeno i kao znak sve većih podela unutar društva.
U poslednjih nekoliko godina, Crna Gora je prošla kroz značajne političke promene. Nakon izbora 2020. godine, DPS je izgubio vlast po prvi put nakon 30 godina. Ova promena donela je novu nadu mnogim građanima, koji su se nadali da će nova vlast doneti reforme i poboljšati kvalitet života. Kovačević i njegov tim su od tada radili na unapređenju infrastrukture i razvoju lokalnih zajednica, što je rezultiralo pozitivnim promenama u Nikšiću.
Đukanovićeve reči na skupu su, međutim, ukazale na to da se on ne planira povući iz politike bez borbe. Njegova retorika, koja se oslanja na nacionalističke i populističke tonove, može privući deo biračkog tela koje se oseća nostalgično prema starim vremenima. U tom kontekstu, važno je napomenuti da je DPS tokom svoje vladavine stvorio snažnu mrežu podrške, koja će se teško raspasti bez obzira na trenutne okolnosti.
Izjava o „srednjem prstu“ može se shvatiti kao simbolični izraz frustracije i besa, ne samo prema Kovačeviću, već i prema celokupnoj situaciji u kojoj se nalaze. Ovakve opaske mogu dodatno polarizovati politički pejzaž, gde se sukobi između različitih stranaka i ideologija sve više intenziviraju.
U svetlu svih ovih događaja, predstojeći izbori u Nikšiću i šire u Crnoj Gori biće ključni za budućnost političkog zapleta. Da li će Đukanović uspeti da se vrati na političku scenu ili će Kovačević i njegova koalicija zadržati vlast? Odgovor na ovo pitanje može značajno uticati na pravac u kojem će se kretati zemlja u narednim godinama.
U svakom slučaju, situacija u Nikšiću je samo jedan od mnogih pokazatelja kako se politička dinamika u Crnoj Gori menja, a građani će biti ti koji će na kraju doneti odluku o svojoj budućnosti.
