Bračni par Plančak, Roža i Julin, već 42 godine žive na salašu između Kule i sela Lipar bez struje, a poslednjih godina su se suočili sa još većim problemom – nedostatkom vode. Bez vodovoda, njihovo imanje više ne može da obezbedi ni osnovne uslove za život, a stočarstvom se bave sve teže. Njihova situacija je postala alarmantna, jer se oslanjaju na socijalnu pomoć od oko 18.000 dinara mesečno, što nije dovoljno ni za prehranu, ni za lekove.
Roža se bori sa srčanim i bubrežnim problemima, dok Julin pati od teškog oblika astme. Njihova izolovanost, pet kilometara od Lipara i šest od Kule, učinila je da njihova muka ostane daleko od očiju javnosti. Ipak, nedavno su dobili pomoć u obliku balona vode, namirnica, sredstava za higijenu i ogreva, što im je olakšalo život.
Pre nego što su se suočili sa ovim problemima, Plančakovi su imali 60 komada stoke i prepuno dvorište živine. Roža se priseća vremena kada je ustajala u četiri sata ujutro kako bi mušterijama dostavljala mleko i sir. Ipak, sa pojavom velikih prodavnica, njihovi proizvodi više nisu traženi, a sada imaju samo jednu kravu, svinju i manje živine nego pre. Njihov konj im pomaže da donose vodu iz sela, ali vožnja kolima postaje sve teža, posebno zimi kada su temperature niske.
Roža i Julin imaju dvoje sinova i dve ćerke, kao i osmoro unučadi i četvoro praunučadi, svi žive u Kuli, ali ih retko posećuju zbog svojih obaveza. U međuvremenu, dobri ljudi iz zajednice pokušavaju da im pomognu. Sveštenik Subotin smatra da bi im trebalo iskopati novi bunar ili obezbediti kontejnere za vodu koje bi donosili vatrogasci. Planira se i jačanje zidova njihove trošne štale, kao i renoviranje prostorija na salašu.
„Pre više od dve godine, potpuno nam je presušio bunar na salašu. Okolni sistemi za navodnjavanje su ga ‘popili’, jer su veliki poljoprivrednici izbušili deset modernih bunara u okolini,“ objašnjava Julin. Zbog nedostatka struje, moraju da koriste akumulatore za svetlo, a jedinu povezanost sa spoljnim svetom održavaju putem radija na baterije.
Pomoć za Plančakove počela je kada je jedna žena iz njihovog sela donela pakete sa hranom i 500 kilograma stočne hrane. Ubrzo su se uključili i drugi meštani, zahvaljujući kojima su Plančakovi dobili 50 balona vode, 600 kilograma kukuruza za stoku i kubik i po ogrevnog drveta. Uskoro će dobiti još kubik drveta i „smederevac“ jer je njihov šporet dotrajao.
Sveštenik Aleksandar Subotin iz Kucure, koji je organizovao pomoć, naglašava da su Plančakovi u teškoj situaciji i da im je potrebna dodatna podrška. Humanitarna organizacija „Karitas“ pri Grkokatoličkoj crkvi u Julinovom rodnom Ruskom Krsturu takođe pomaže ovom bračnom paru.
Uprkos svim teškoćama, Roža i Julin nastavljaju da se bore za opstanak i nadaju se da će njihova situacija dobiti bolji ishod. Njihova priča je podsećanje na to koliko je važno pružiti ruku pomoći onima koji su u teškoj situaciji, ali i koliko je važno da se zajednica ujedini u trenucima krize. Njihova hrabrost i otpornost su inspiracija za sve nas, a njihova priča treba da podstakne širu javnost na akciju i solidarnost.
