Mumija poznata kao „Baširi“ već više od jednog veka intrigira egiptologe, ali nijedan naučnik nije se usudio da je „otpakuje“. Ova mumija, koja se često naziva „Nedodirljivi“, otkrivena je 1919. godine u Dolini kraljeva, u blizini drevnog grada Luksora. Nju je pronašao čuveni egiptolog Hauard Karter, samo tri godine pre nego što je otkrio grobnicu faraona Tutankamona.
Jedna od najupečatljivijih karakteristika mumije Baširi je način na koji su zavoji povezani. Ova tehnika mumifikacije nije primećena kod drugih mumificiranih tela iz drevnoga Egipta. Način slaganja tkanine na licu mumije izuzetno je detaljan i podseća na arhitektonske oblike egipatskih piramida. Preciznost i veština korišćene u procesu mumifikacije ukazuju na to da je ova osoba imala visok status u društvu, ali njen identitet ostaje nepoznat. Otvaranje zavoja moglo bi nepovratno oštetiti ovu jedinstvenu tehniku balsamovanja.
Iako je direktno otvaranje mumije nemoguće, naučnici su koristili savremene metode, uključujući CT skeniranje i rendgenske snimke, kako bi stekli uvid u njen sadržaj. Ovi rezultati su pokazali da je mumija pripadala muškarcu visokom oko 167 centimetara, koji je živeo u Ptolemejskom periodu, između 3. i 2. veka pre nove ere. Ovo je vreme kada je umetnost mumifikacije dostigla svoj vrhunac, a Baširi pruža retku priliku za proučavanje pogrebnih rituala tog perioda. Danas se čuva u Egipatskom muzeju u Kairu.
Motivi na tkanini mumije su posebno zanimljivi. Dekorativni slojevi na grudima nose elemente poput perli i kuke u obliku sokolove glave, simbola bogatstva i moći. Pokrov na telu prikazuje scene u kojima pokojnik leži na krevetu, okružen boginjama Izidom i Neftidom. Pored njega su takođe četiri sina boga Horusa, dok su na stopalima naslikana dva prikaza Anubisa, boga podzemnog sveta.
Jedan od razloga zašto naučnici ne mogu da otvore mumiju je krhkost tkanine. Otvaranje zavoja bi predstavljalo najlakši način za dobijanje više informacija o ovoj osobi, ali postoji velika opasnost od uništavanja tkanine. Zbog toga se koriste neinvazivne metode proučavanja.
Jedini trag o identitetu ovog čoveka je natpis unutar grobnice, koji je napisan na brzinu i može sadržati ime „Baširi“ ili „Neno“. Međutim, stručnjaci još uvek nisu uspeli da potvrde koje ime je tačno. Ova neizvesnost dodatno povećava misteriju oko mumije i njenog vlasnika.
Mumija Baširi nije samo fascinantna zbog svoje jedinstvene mumifikacije, već je i dragocen izvor informacija o drevnim egipatskim ritualima i kulturi. Njena studija može pomoći u razumevanju kako su se drevni Egipćani odnosili prema smrti i životu posle smrti. U vreme kada je mumifikacija bila na vrhuncu, rituali su se često razvijali i menjali, a Baširi može pružiti ključne uvide u te promene.
U svetlu svih ovih informacija, mumija Baširi ostaje jedan od najintrigantnijih i najtajanstvenijih pronalazaka u egiptologiji. Njena studija nastavlja da intrigira naučnike i entuzijaste, a svaka nova istraživačka metoda može doneti nova saznanja o ovom drevnom svetu. Bez obzira na to koliko informacija možemo prikupiti bez direktnog otvaranja mumije, ona ostaje simbol drevne mudrosti i veštine, kao i podsećanje na bogatu i kompleksnu istoriju Egipta.
