Ova jednostavna posveta, puna ljubavi, nalazi se na početku zbirke recepata iz narodne medicine, knjige između čijih su korica sabrana konkretna narodna iskustva u lečenju različitih bolesti i ublažavanju njihovih simptoma lekovitim biljem. Knjiga nosi naziv „Narodna medicina“, ali njen autor nije travar. Više od dve stotine recepata priredila je Paraćinka Milica Živković, višedecenijska novinarka lokalnog lista, sada u penziji, želeći da podeli vredna iskustva koja je zapisivala tokom terenskog novinarskog rada.
U knjizi se mogu naći recepti za različite čajeve, meleme i slične pripravke za jačanje organizma, bolna kolena, čir na želucu, astmu, bronhitis, kamen u bubregu, te za ublažavanje kašlja, upalu grla i jačanje imuniteta. Takođe, tu su i recepti za čišćenje krvnih sudova, kao i za probleme sa prostatom, jetrom i štitnom žlezdom. Nema boljke za koju se pomoć ne može naći u Miličinoj „Narodnoj medicini“. Ipak, ona upozorava da svaki lek neće pomoći svakom čoveku.
„Ukoliko ne pomogne, sigurno neće naneti štetu, ali se uvek treba obratiti lekaru. Naše je da oslušnemo prirodu i mudrost naroda oko nas, da sledimo njihova životna iskustva. Trebalo bi da pokušamo nešto sami da učinimo za svoje zdravlje, da napravimo i isprobamo domaći prirodni lek koji su koristili naši stari“, naglašava Milica.
Zbog nedostatka vremena, zapisane narodne lekarije godinama su ležale u nekoj od Miličinih fioka, ali one nisu zaboravljene. Živkovićeva otkriva da je narodna medicina zanimala od najranijeg detinjstva, kada joj je njena baba Mileva lišajeve na licu mazala pepelom od drveta. „Taj pepeo ima sumpor u sebi i sve je bilo kao rukom odneseno. Kasnije sam se više puta uverila da čajevi, masti, melemi, tinkture, sve te tajne iz domaće apoteke, pomažu u nevolji. Ljudi koje sam kasnije upoznavala, pišući za lokalne novine, pričali su mi sve to“, dodaje ona.
Milica napominje da je lako zapisati recept, i da je besmisleno ići lekaru čim se oseća neki simptom. „Jabukovo sirće, na primer, može biti veoma korisno za ispiranje ili kao obloga. Kada je knjiga izašla iz štampe, mnogi su mi se javili sa receptima koji nisu u njoj, pa je moguće da će biti i drugog dopunjenog izdanja“, kaže ona.
Recepte je uspela da sredi i objavi tek kada je otišla u penziju, a i tada je sve „krčkalo“ još desetak godina jer je uvek imala nešto preče. „Okidač“ za objavljivanje bila je pandemija korone i sve što se tokom tog vremena dešavalo kroz prizmu farmaceutske industrije. „Pravi autor ove narodne medicine je srpski narod koji do pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka nije u svim selima imao ni struju, a kamoli lekara. I preživljavao je, lečio različite zdravstvene tegobe zahvaljujući lekovitom bilju“, objašnjava Milica.
Miličinu „Narodnu medicinu“ podržali su i paraćinski stručnjaci, pedijatar dr Vesna Vesić i farmaceut Slavka Jovanović, koji tvrde da i danas moderna medicina ne prestaje sa praksom upotrebe prirodnih lekova – bilja i proizvoda od bilja. Takvo lečenje je neprolazno i uvek popularno zbog blagotvornih efekata biljaka na zdravlje.
Objavljivanje ove zbirke recepata izazvalo je veliko interesovanje među građanima, pa je prvom predstavljanju prisustvovao veliki broj Paraćinaca. Svi su želeli knjigu koju je Milica poklanjala, poželevši svakom dobro zdravlje. Istovremeno je promovisana još jedna njena knjiga, „Sudbina“. Ova dva naslova sufinansirala je Opština Paraćin kroz konkurs za projekte u kulturi, a izdavač je Narodna biblioteka „Dr Vićentije Rakić“.
Milica Živković tako deli svoje znanje i iskustva, nadajući se da će pomoći drugima da pronađu svoj put do zdravlja kroz učenje i primenu narodnih recepata.
