Prema najnovijim podacima, prosečna neto zarada u Srbiji u januaru 2025. godine iznosila je 107.476 dinara, što predstavlja nominalni rast od 12,1% u odnosu na isti mesec prošle godine. Iako su plate u proseku porasle, značajne razlike među različitim industrijama ukazuju na to da neki sektori beleže visoke plate, dok su drugi i dalje daleko ispod proseka. Ovo postavlja pitanje ko su dobitnici i gubitnici na tržištu rada u Srbiji.
Zaposleni u proizvodnji odevnih predmeta i dalje su među najmanje plaćenim radnicima, sa prosečnom neto platom od samo 69.619 dinara. Ovaj sektor se suočava s izazovima kao što su sezonski karakter posla, visok udeo nekvalifikovanih radnika i često nizak status. Iako postoji potencijal za napredak, radnici se suočavaju sa niskim vrednovanjem svog rada i teškoćama u pronalaženju stabilnih radnih mesta.
Nasuprot tome, metalna industrija nudi znatno bolje uslove, sa prosečnom neto platom od 107.736 dinara. Ova industrija obuhvata proizvodnju osnovnih metala, mašina i opreme i zapošljava radnike sa specifičnim veštinama i većim mogućnostima za profesionalni razvoj. Plate variraju u zavisnosti od specijalizacije, ali je generalno veće nego u sektoru proizvodnje odevnih predmeta.
Automobilska industrija, koja obuhvata proizvodnju vozila i auto-delova, beleži najveće plate u prerađivačkom sektoru, sa prosečnom neto platom od 138.112 dinara. Ovaj sektor se karakteriše visokim tehničkim zahtevima, stalnim ulaganjima u istraživanje i razvoj, kao i stabilnošću koja dolazi sa velikim investicijama. Radnici u automobilskoj industriji uživaju iznadprosečne zarade i relativno stabilna radna mesta, uz mogućnosti za napredovanje.
Prosečna plata u ostalim granama prerađivačke industrije iznosi 92.187 dinara, uključujući proizvodnju hrane, hemikalija, plastike i drugih materijala. Iako je plata u ovom sektoru niža nego u automobilskoj industriji, ona se i dalje nalazi u okviru proseka za prerađivačku industriju.
Najplaćenije oblasti ostaju eksploatacija nafte i gasa, sa prosečnom neto platom od 297.143 dinara, a proizvodnja koksa i derivata nafte dostiže čak 332.994 dinara. Zaposleni u vazdušnom saobraćaju takođe mogu računati na visoke plate, sa prosekom od 232.449 dinara.
S druge strane, usluge smeštaja i ishrane beleže prosečnu platu od 67.824 dinara, dok zaposleni u trgovini na malo imaju prosečnu platu od 75.429 dinara. Ovi sektori spadaju među najmanje plaćene, zajedno sa proizvodnjom odevnih predmeta.
Plate u državnim službama su uglavnom iznad proseka, pri čemu zaposleni u državnoj upravi i odbrani zarađuju 117.813 dinara, dok obrazovanje donosi prosečnu platu od 98.885 dinara. U zdravstvenim delatnostima plata je nešto viša, sa prosekom od 116.353 dinara, dok su socijalne usluge sa smeštajem na nivou od 80.433 dinara.
Najveći rast plata zabeležen je u sektorima poput ribarstva, gde je došlo do povećanja od 21,1%, kao i u proizvodnji derivata nafte sa rastom od 17,2%. Sektor sanacije i rekultivacije otpada zabeležio je skok od 18,9%. Ovi sektori su iskoristili prilike za ekonomski napredak, dok su pojedini sektori, kao što su proizvodnja duvanskih proizvoda i poštanskih usluga, zabeležili stagnaciju ili čak blagi pad plata.
Podaci jasno ukazuju na to da plate u Srbiji rastu, ali neravnomerno. Iako su sektori poput nafte, gasa, IT sektora i avionskog saobraćaja među najplaćenijima, ugostiteljstvo, tekstilna industrija i trgovina i dalje beleže nizak nivo plata. Rast plata je očigledan u mnogim industrijama, ali razlike između sektora ostaju velike, što ukazuje na potrebu za daljim reformama i podrškom za radnike u manje plaćenim sektorima.
