Arapski investitor Mohamed Alabar, vlasnik kompanije „Igl Hils“, nedavno je potvrdio da nije zainteresovan za kupovinu ili zakup zemljišta u Crnoj Gori. Umesto toga, njegov plan je da država sa zemljištem postane deo projekata u kojima bi on učestvovao. Ove informacije su iznete tokom neformalnog razgovora u Tivtu, gde je Alabar naglasio da je razgovarao sa bivšim premijerom Dritanom Abazovićem, koji mu je prvi pomenuo Veliku plažu, ali dalji razgovori nisu usledili.
Alabar je takođe izjavio da nije tačno da insistira na celokupnoj obali Velike plaže za svoj projekat, već je spreman da u dogovoru sa Vladom i lokalnom zajednicom definiše najbolje modalitete. Njega interesuje znatno manja površina obale, manja čak i od polovine od 13 kilometara duge Velike plaže.
Na Alabarovu izjavu, Abazović je odgovorio da je pozvao investitora da dođe u Crnu Goru, ali mu nije nudio konkretne lokacije. Takođe je poručio da je zahvalan Alabaru što je obavestio da su ga nedorasli ljudi iz Vlade uvukli u problematičnu situaciju. Abazović je naglasio da se u njegovoj administraciji nije moglo raditi suprotno zakonu i nacionalnim interesima, kao i da se nikome nisu nudile lokacije prema ličnim željama.
Abazović je rekao da je Alabar jasno izjavio da je želeo samo jednu plažu pod zakup, te da je bio iznenađen čitavom situacijom. On je istakao da se raduje što je propala „pljačka veka“, dodajući da Crna Gora i Ulcinj nisu na prodaju, kao ni zrno peska sa Velike plaže. Ova izjava odražava snažan stav prema zaštiti nacionalnih resursa i identiteta.
Poslanik Pokreta Evropa sad, Vasilije Čarapić, takođe je ukazao na to da se kompanija Alabara javila na tender za zakup plaža u Ulcinju na osnovu sugestije Dritana Abazovića. Čarapić je kritikovao Abazovića, tvrdeći da je „prodao“ priču lokalnoj zajednici da Alabar želi da kupi 13 kilometara Velike plaže i grad Ulcinj na vodi. Prema njegovim rečima, čitava situacija je bila samo paravan za još jednu obmanu. On je naglasio da su priče o ugroženosti životne sredine i promene demografske slike Ulcinja bile samo dodatne manipulacije pred izbore.
Dok se Crnogorci raspravljaju o tome da li omogućiti investitoru iz Dubaija da ulaže u projekte na njihovoj zemlji, evropske institucije pokazuju otvorenost prema saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U saopštenju Evropske komisije navodi se da je Ursula von der Lajan, šefica komisije, tokom telefonskog razgovora sa šeikom Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom, predsednikom UAE, postigla saglasnost da treba pokrenuti pregovore o slobodnoj trgovini između EU i UAE.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost odnosa između lokalnog stanovništva, vlasti i stranih investitora. Dok jedni smatraju da su strana ulaganja ključna za razvoj, drugi se plaše gubitka nacionalnih resursa i identiteta. Interesi različitih aktera često se sukobljavaju, što dodatno otežava donošenje odluka koje bi zadovoljile sve strane.
U ovom kontekstu, važno je da se lokalna zajednica aktivno uključi u procese odlučivanja i da izrazi svoje stavove i zabrinutosti. Samo kroz dijalog i saradnju može se pronaći održivo rešenje koje će obezbediti razvoj, a istovremeno zaštititi prirodne resurse i kulturno nasleđe Crne Gore. Na kraju, pitanje ostaje: kako pronaći ravnotežu između potrebnog ulaganja i očuvanja onoga što čini Crnu Goru jedinstvenom?
