Najnovija anketa sprovedena u Francuskoj otkriva da je popularnost predsednika Emanuela Makrona porasla za četiri procenta u poslednjem mesecu, dok je podrška premijeru Fransou Bajruu opala za sedam procenata od njegovog preuzimanja funkcije u decembru 2023. godine. Ove informacije objavio je pariski „Le Figaro“, pozivajući se na istraživanje koje je sprovela firma Odoxa.
Prema rezultatima ankete, Makron uživa podršku 29 odsto građana, što predstavlja značajan skok u odnosu na prethodne mesece. Nasuprot tome, Bajruova popularnost je pala na 23 procenta, što ukazuje na sve veću nezadovoljstvo javnosti prema njegovoj vladi. Ova dinamika može biti odraz različitih faktora, uključujući ekonomske izazove i političke odluke koje su donete u prethodnom periodu.
Anketa je takođe pokazala da liderka krajnje desnice, Marin Le Pen, uživa neznatnu prednost u odnosu na bivšeg premijera Eduarda Filipa. Le Pen ima podršku 37 odsto građana, što je povećanje od četiri procenta u odnosu na februar, dok Filipa podržava 36 procenata građana. Ovi rezultati govore o jačanju pozicija krajnje desnice u francuskoj političkoj areni, a Le Penova se čini kao ključna figura koja može da utiče na buduće izbore.
Žordan Bardel, predsednik Nacionalnog okupljanja, stranke kojoj pripada Le Pen, takođe beleži značajnu podršku od 35 procenata. Iza njega, bivši premijer Gabrijel Atal ima 34 procenta podrške, dok ministar unutrašnjih poslova Bruno Rétailleau uživa poverenje 33 odsto građana. Ovi rezultati pokazuju da su političke stranke koje se oslanjaju na nacionalističke i antiimigracione politike u porastu, što može značajno uticati na oblikovanje buduće političke scene u Francuskoj.
Anketa je sprovedena 26. i 27. marta i obuhvatila je 1.005 građana Francuske. Ovakve ankete su od suštinskog značaja za razumevanje političkih trendova u zemlji, kao i za predviđanje budućih izbora i mogućih koalicija.
U svetlu ovih rezultata, analitičari ukazuju na mogućnost da bi Makron mogao da iskoristi svoj porast popularnosti kako bi se pozicionirao kao jači kandidat na budućim izborima. Njegova administracija će morati da odgovori na izazove koje postavlja opadajući trend podrške Bajruu, kao i na rastuću popularnost krajnje desnice.
Pitanje koje se postavlja je kako će Makron i njegova vlada reagovati na ove promene u javnom mnjenju. Moguće je da će se fokusirati na ekonomske reforme, kao i na poboljšanje socijalne politike, kako bi povratili poverenje građana. U isto vreme, Bajru će morati da preispita svoje pristupe i strategije kako bi se izborio sa opadajućom podrškom.
U međuvremenu, Le Pen i njene pristalice će nastaviti da koriste trenutne političke turbulencije kako bi ojačali svoju poziciju i privukli nove glasače. Njihova poruka o nacionalnom suverenitetu i protivljenju imigraciji može se pokazati privlačnom za sve veći deo biračkog tela koje je nezadovoljno trenutnom situacijom u zemlji.
Kako se politička scena u Francuskoj nastavlja razvijati, jasno je da će ovi rezultati anketa imati značajan uticaj na buduće izbore i političke odluke. U svetlu ovih dešavanja, francuska javnost će pažljivo pratiti kako će se odvijati sukobi među vodećim političkim akterima, kao i kakve će posledice imati na svakodnevni život građana.
