Mađarska je donela odluku da se povuče iz Međunarodnog krivičnog suda (MKS) nakon dolaska izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u zemlju. Ova informacija je objavljena od strane BBC-a, a odnosi se na događaje koji su se odigrali u kontekstu optužnica koje su protiv Netanjahua podignute zbog ratnih zločina u Gazi.
U novembru prošle godine, MKS je raspisao poternicu za Netanjahuom, što je izazvalo brojne reakcije, kako u Izraelu, tako i širom sveta. Izrael je odbacio sve optužbe kao politički motivisane, uz tvrdnje da su one proizašle iz antisemitizma. U zvaničnom saopštenju, izraelske vlasti su istakle da je Međunarodni krivični sud izgubio legitimitet kada je izdao nalog protiv demokratski izabranog lidera, koji, kako tvrde, koristi pravo na samoodbranu svoje zemlje.
Mađarska, koja je jedan od osnivača MKS-a, ima zakonsku obavezu da uhapsi i preda svaku osobu za kojom je izdat sudski nalog. Međutim, premijer Viktor Orban je jasno stavio do znanja da Mađarska neće poštovati ovu presudu, nazivajući je „drskom, ciničnom i potpuno neprihvatljivom“. Ova izjava dodatno je pojačala tenzije između Mađarske i MKS-a, ali i između Mađarske i drugih članica Evropske unije.
Orbanova vlada je poznata po svom skeptičnom stavu prema međunarodnim institucijama i često je kritikovana zbog svojih stavova o ljudskim pravima i vladavini prava. Njegova odluka da se povuče iz MKS-a može se posmatrati kao deo šire strategije jačanja nacionalnog suvereniteta i protivljenja stranom pritiscima. U tom kontekstu, Mađarska se sve više udaljava od zajedničkih evropskih vrednosti, što može imati dugoročne posledice po njen položaj unutar EU.
Izrael je, s druge strane, pozdravio odluku Mađarske, smatrajući je dokazom prijateljskih odnosa između dve zemlje. Ova situacija takođe ukazuje na sve veću polarizaciju međunarodnih odnosa, gde se zemlje često nalaze na suprotnim stranama zbog različitih političkih interesa i ideologija.
Analitičari smatraju da će povlačenje Mađarske iz MKS-a dodatno otežati rad ovog suda, koji se već suočava s izazovima u smislu legitimiteta i autoriteta. Mnogi strahuju da bi ovakvi potezi mogli podstaknuti druge zemlje da preispitaju svoju vezu s MKS-om, što bi moglo dovesti do slabljenja međunarodne pravde i odgovornosti.
Mađarska je već ranije bila na meti kritike zbog svojih stavova o izbeglicama i ljudskim pravima, a ovaj novi korak može dodatno pogoršati njen imidž na međunarodnoj sceni. Kritičari tvrde da Orbanova vlada koristi nacionalizam kao alat za skretanje pažnje s unutrašnjih problema, kao što su ekonomske krize i nezadovoljstvo građana.
Ova situacija takođe otvara pitanja o budućnosti međunarodnog prava i mogućnosti da se značajni lideri izbegnu odgovornosti za svoje postupke. Ako se ovakvi trendovi nastave, to bi moglo stvoriti opasan presedan, gde bi druge zemlje mogle slediti primer Mađarske i odbaciti međunarodne obaveze.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da međunarodni pravni sistemi zavise od saradnje zemalja članica. Odluka Mađarske može imati dalekosežne posledice po funkcionisanje MKS-a i međunarodne pravde kao celokupnog koncepta. Preostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će implikacije imati na globalnu politiku i međunarodne odnose.
