LONDON – U najnovijem izveštaju, koji je rezultat više od 2.000 studija, potvrđeno je da ljudi izazivaju ozbiljno osiromašenje biodiverziteta među svim životinjskim vrstama širom planete. Istraživanje, koje su sproveli Švajcarski federalni institut za nauku i tehnologiju voda (Eawag) i Univerzitet u Cirihu, otkriva razarajući uticaj ljudskih aktivnosti na našu planetu, prenosi „Gardijan“.
Ova iscrpna globalna analiza, koja je obuhvatila gotovo 100.000 lokacija na svim kontinentima, pokazuje da su ljudske aktivnosti dovele do „nezapamćeno negativnih efekata na biodiverzitet“, što je naglašeno u tekstu objavljenom u prestižnom časopisu „Nature“. Profesor Florijan Altermat, šef Eawag-a i stručnjak za akvatičnu ekologiju na Univerzitetu u Cirihu, ističe da je ovo jedna od najobimnijih analiza uticaja čoveka na biodiverzitet ikada sprovedenih.
Tim istraživača proučavao je različite ekosisteme, uključujući kopnene, slatkovodne i morske sredine, kao i sve grupe organizama koje u njima žive, poput mikrobe, gljiva, biljaka, beskičmenjaka, riba, ptica i sisara. Uticaj ljudi na ove ekosisteme nije samo promenio sastav živih zajednica, već je značajno smanjio lokalnu raznovrsnost, što je posebno zabrinjavajuće.
Podaci istraživanja pokazuju da je, u proseku, broj vrsta na lokacijama pod uticajem čoveka bio gotovo 20 odsto niži nego na onim lokacijama koje nisu bile pod uticajem ljudskih aktivnosti. Ova razlika ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim akcijama kako bi se sprečilo daljnje osiromašenje biodiverziteta.
Istraživači su posebno upozorili na to da gmizavci, vodozemci i sisari trpe najveći negativni uticaj. Ove vrste su već pod velikim pritiskom zbog gubitka staništa, zagađenja i klimatskih promena, a ljudske aktivnosti dodatno pogoršavaju njihovu situaciju. U svetlu ovih saznanja, pozivi za zaštitu prirodnih staništa i očuvanje biodiverziteta postaju sve glasniji.
Analiza takođe ukazuje na to da, pored direktnih posledica ljudskih aktivnosti, postoje i indirektni efekti, kao što su promene u klimatskim uslovima i ekosistemskim uslugama koje su od vitalnog značaja za opstanak mnogih vrsta. Ovakvi efekti mogu dovesti do lančane reakcije u ekosistemima, gde gubitak jedne vrste može da utiče na čitavu mrežu životinjskih i biljnih zajednica.
Zabrinjavajuće je i to što su mnoge od ovih promena teško preokrenuti. Istraživači upozoravaju da se bez hitne akcije i promene u pristupu upravljanju prirodnim resursima, situacija može dodatno pogoršati. Potrebni su globalni napori kako bi se uspostavili održivi modeli korišćenja prirodnih resursa, zaštita staništa i očuvanje ugroženih vrsta.
U ovom kontekstu, važna je i uloga obrazovanja i podizanja svesti javnosti o značaju biodiverziteta. Ljudi moraju biti svesni uticaja svojih svakodnevnih odluka na prirodu, kako bi zajednički radili na očuvanju planete za buduće generacije.
U zaključku, rezultati ove studije predstavljaju alarmantnu poruku za čovečanstvo. Potrebno je hitno delovati kako bi se sprečilo dalje osiromašenje biodiverziteta i očuvala raznovrsnost života na Zemlji. Samo kroz zajedničke napore možemo osigurati zdraviju planetu i bolju budućnost za sve.
