Centralna izborna kancelarija (BEC) registrovala je danas još četiri kandidata za predsedničke izbore koji će se održati u maju, čime je ukupan broj odobrenih kandidatura dostigao 12. Među novim kandidatima su Anamaria Gavrila iz Partije mladih (POT), Silviu Predoju iz Partije nacionalne akcione lige, Daniel Funeriu kao nezavisni kandidat, i Sebastijan Konstantin Popesku iz Partije Nova Rumunija. Ovu informaciju prenosi agencija „Agerpres“.
Ranije je BEC registrovao osam kandidata, uključujući Nikusoru Danu kao nezavisnog kandidata, Krinu Antoneskuu iz Saveza Rumunija napred, Viktora Pontu kao nezavisnog kandidata, Elenu Laskoni iz Saveza za spas Rumunije (USR), Džordža Simiona iz Saveza za Uniju Rumuna (AUR), Laviniju Sandru iz Partije socijalno-liberalne unije (PUSL), Kristijana Terhesa iz Rumunske nacionalne konzervativne partije, i Džon-Jon Banu-Musčela kao nezavisnog kandidata.
BEC je, međutim, odbacio kandidature 11 kandidata, koji imaju pravo da do 18. marta podnesu žalbe Ustavnom sudu na odluku o registraciji ili odbijanju registracije. Ustavni sud (CCR) ima rok da se izjasni o tim žalbama do 19. marta, a konačne kandidature biće potvrđene 20. marta.
Ustavni sud Rumunije nedavno je potvrdio odluku BEC-a da zabrani Kalinu Đorđeskuu da se kandiduje za predsednika u maju, ukazujući na nepoštovanje zakonskih propisa koji su suštinski za demokratiju i vladavinu prava. Odluka je doneta na osnovu presude iz decembra 2024. godine, kojom se smatra da Đorđesku ne ispunjava uslove za pristupanje funkciji predsednika.
Na prethodnim izborima, održanim u novembru, Đorđesku je osvojila najveći broj glasova u prvom krugu sa 22,94%, ali je Ustavni sud poništio rezultate tog kruga samo dva dana pre održavanja drugog kruga izbora. Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, Đorđesku i dalje ima najveću podršku naroda sa čak 50% glasova.
Ova situacija stvara dodatnu napetost u političkoj areni Rumunije dok se bliže predsednički izbori. Registar novih kandidata pokazuje raznolikost političkih opcija, ali i izazove s kojima se suočavaju pojedini kandidati, kao što je Đorđesku, koji se suočava s pravnim preprekama.
S obzirom na to da se izbori približavaju, političke stranke i njihovi kandidati će morati da se fokusiraju na strategije za privlačenje birača i izlaganje svojih programa. U ovom trenutku, ključna pitanja koja se postavljaju su kako će kandidati reagovati na odluke Ustavnog suda i kako će se izborna kampanja razvijati u narednim mesecima.
Uz sve ovo, javnost će morati da prati zbivanja i reaguje na izbore koji će oblikovati budućnost Rumunije. U svetlu ovih informacija, jasno je da će predstojeći izbori biti izazovni i da će politička dinamika igrati ključnu ulogu u oblikovanju rezultata. Kraj marta će biti presudan trenutak kada će se konačno znati koji će kandidati ući u trku za predsedničko mesto, a koji će biti isključeni iz procesa.
U međuvremenu, od kandidata se očekuje da jasno komuniciraju svoje stavove i rešenja za ključne probleme sa kojima se zemlja suočava, kako bi stekli podršku birača i obezbedili sebi šanse za uspeh na izborima u maju.
