Lideri Evropske unije okupili su se u Briselu kako bi razgovarali o različitim pitanjima koja se tiču regiona i globalnih izazova. Na zahtev Hrvatske, posebno su se osvrnuli na situaciju na Zapadnom Balkanu, naglašavajući potrebu za daljom diskusijom o ovom pitanju na sledećem sastanku Evropskog saveta, planiranom za april 2025. godine. Ova tema je postala sve važnija s obzirom na nedavna dešavanja u Bosni i Hercegovini i Srbiji, koja su izazvala zabrinutost među liderima EU.
Tokom sastanka, osim Zapadnog Balkana, lideri su usvojili zaključke koji se tiču i Ukrajine, Bliskog istoka, konkurentnosti, evropske odbrane i bezbednosti, kao i migracija i multilateralizma. Iako su se na sastanku dotakli raznih globalnih tema, fokus na Zapadni Balkan je bio izazvan trenutnim političkim i društvenim tenzijama u tom regionu.
Hrvatski premijer Andrej Plenković je bio jedan od glavnih zagovornika za uključivanje Zapadnog Balkana u razgovore. On je, nakon sastanka, izjavio da je važno održati ozbiljnu raspravu o situaciji u susedstvu, posebno u svetlu nedavnih događaja u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Plenković je istakao da je ova tema dobila podršku među kolegama iz EU i da je potrebno dodatno razmotriti izazove sa kojima se region suočava.
„Na sledećem sastanku Evropskog saveta moramo ozbiljno raspraviti o situaciji u našem susedstvu“, rekao je Plenković, naglašavajući kako su nedavni događaji u Bosni i Hercegovini i Srbiji doveli do potrebe za ovakvim razgovorom. On je takođe najavio da bi visoka predstavnica EU, Kaja Kalas, trebala da poseti Sarajevo u narednim danima, što bi moglo pomoći u jačanju dijaloga i stabilnosti u regionu.
Osim toga, lideri EU su razgovarali o potrebi jačanja evropskih odbrambenih kapaciteta i konkurentnosti na globalnoj sceni, kao i o izazovima koji se odnose na migracije. Ove teme su postale sve prisutnije u kontekstu globalnih kriza, uključujući rat u Ukrajini i promene koje se dešavaju na Bliskom istoku.
Evropski savet je takođe naglasio važnost održivog razvoja i zaštite okeana, kao i promovisanje multilateralizma u međunarodnim odnosima. Ove oblasti su ključne za budućnost EU i njene sposobnosti da odgovori na globalne izazove.
Zaključci sa sastanka u Briselu pokazuju da lideri EU shvataju složenost situacije na Zapadnom Balkanu i spremni su da se posvete ovom pitanju. Plenkovićeva inicijativa da se fokusira na ovu temu može biti ključna za unapređenje stabilnosti i bezbednosti u regionu, ali i za jačanje odnosa između EU i zemalja Zapadnog Balkana.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se razvijati situacija u regionu i kako će EU reagovati na nove izazove. Poseta Kaje Kalas Sarajevu može biti prvi korak u jačanju dijaloga i međusobnog razumevanja, što je od suštinske važnosti za budućnost ovog dela Evrope.
Kao što je Plenković naglasio, važno je da se na nivou EU ozbiljno pristupi razgovorima o situaciji na Zapadnom Balkanu, jer stabilnost ovog regiona ima direktan uticaj na celokupnu bezbednost i razvoj Evrope. Ova tema će sigurno biti u fokusu i na budućim sastancima, te se može očekivati da će lideri nastaviti da razmatraju kako da podrže zemlje u regionu u njihovim težnjama ka evropskim integracijama i unutrašnjoj stabilnosti.
