Jedan od najvažnijih momenata u savremenim međunarodnim odnosima, prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, bio je bombardovanje Jugoslavije 1999. godine, koje je označilo značajan „razdor“ između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Tokom intervjua za ruski televizijski kanal Zvezda, Lavrov je istakao da je ovo bombardovanje predstavljalo „najgrublje kršenje međunarodnog prava“ i da je došlo bez ikakve rasprave u Savetu bezbednosti UN. Lavrov, koji je pre nego što je postao ministar spoljnih poslova bio ambasador Rusije u UN, podsetio je na to da je bombardovanje trajalo 78 dana, ali da je Rusija na kraju uspela da predloži rešenje za prekid sukoba.
Podsećajući na te događaje, Lavrov je ukazao na to da je ruska diplomatija pre bombardovanja počela da se preorijentiše sa isključive saradnje sa Zapadom ka multipolarnom svetu, što je naveo kao zaslugu Jevgenija Primakova, bivšeg ruskog premijera. On je istakao da su u tom periodu, kada su SAD i njihovi evropski saveznici započeli bombardovanje, postojali planovi za napad bez prethodnog obraćanja UN, što je dodatno ukazalo na to da Rusija nije imala kontrolu nad situacijom.
Lavrov je naglasio da je važno ne postavljati nerealne ciljeve, posebno u situacijama kada su zemlje činile sve da spreče agresiju, kao što se dogodilo u Iraku i Srbiji. Osvrnuo se i na to kako je Rusija, nakon što su evropske zemlje zatražile pomoć UN 72. dana sukoba, pomogla u izradi Rezolucije 1244, koja je imala za cilj da uspostavi mir. Međutim, Lavrov je ukazao na to da ti mirovni sporazumi, uključujući i priznanje da je Kosovo deo Srbije, danas ne funkcionišu.
Danas, 26 godina nakon tih događaja, Lavrov je primetio da Zapad pokušava da prisili Srbiju da „proguta poniženje“ i prizna tzv. nezavisnost Kosova, koja je proglašena 2008. godine. Prema njegovim rečima, taj „ponos“ Zapada je odgovoran za trenutni sukob u Ukrajini, kao i za pogoršanje odnosa između Rusije i SAD-a u poslednjih nekoliko godina.
U razgovoru je Lavrov takođe napomenuo da, iako diplomatija nije jednostavna, neophodno je nastaviti sa radom i životom. Njegove reči odražavaju duboku zabrinutost za trenutnu situaciju u međunarodnim odnosima, kao i za budućnost Rusije u svetu koji se konstantno menja.
Lavrovovo sećanje na bombardovanje Jugoslavije i njegovo tumačenje tih događaja pruža uvid u način na koji Rusija percipira svoje odnose sa Zapadom i kako te istorijske tačke oblikuju trenutne političke dinamike. Njegova zabrinutost oko priznanja Kosova i trenutnih pritisaka na Srbiju ukazuje na to da su pitanja nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i dalje od suštinskog značaja za rusku spoljnu politiku.
Ova situacija nije samo unutrašnji problem Srbije, već i širi međunarodni izazov koji zahteva pažnju i razumevanje svih strana. Kako se globalni odnosi nastavljaju razvijati, Lavrovove reči mogu poslužiti kao podsetnik na to koliko je važno očuvati dijalog i razumevanje među državama, čak i u vremenima kada se čini da su suprotnosti nepremostive.
