Žitelji Kule izražavaju zabrinutost zbog planirane rekonstrukcije Velikog parka u centru grada, koji je poznat kao „zelena pluća“ ovog područja. Njihova primarna briga je očuvanje zdravih stabala tokom radova, a to je dovelo do opreza prema projektu koji finansijski podržavaju Svetska banka i Francuska agencija za razvoj. Ekološko udruženje „Zelena zona opštine Kula“ (ZZOK) odlučilo je da se ne uključi u ovaj projekt, a grupa građana pod nazivom „Kula i naš grad“ organizovala je pet protestnih skupova kako bi izrazila svoje neslaganje.
Predsednik GG „Kula i naš grad“, Zlatko Ostojić, ističe da je njihov otpor doveo do značajnog smanjenja predviđene seče drveća. Naime, umesto prvobitno planiranih 41 stabala, odustalo se od seče i sačuvana su sva stabla koja ne predstavljaju opasnost za bezbednost građana i imovine. Ostojić naglašava da park izgleda zapušteno ne zbog bolesti drveća, već zbog nedovoljnog održavanja od strane nadležnog JKP.
Rekonstrukcija parka, koja uključuje renoviranje Ulice Đure Strugara, počela je 8. januara, a završetak radova je planiran za 8. maj. U sklopu projekta planirano je proširenje parka prema Ulici maršala Tita, izgradnja novih pešačkih staza, fontana, kao i povećanje zelenih površina i instaliranje igrališta za decu.
Pre početka radova, prvi čovek Kule, Damjan Miljanić, izjavio je da se nijedno stablo neće ukloniti pre nego što ga zajednički pregledaju stručne službe i predstavnici nevladinog sektora. Međutim, u poslednje vreme građani su primetili da je došlo do seče stabala bez njihovog znanja, a pojavile su se i informacije da je uništeno šest stabala. Rukovodilac Odeljenja za investicije, zaštitu životne sredine i energetski menadžment Opštinske uprave u Kuli, Blažo Kostić, demantovao je te tvrdnje, objašnjavajući da su se zapravo dogodile samo dve jelke koje su pale zbog oštećenja starih betonskih staza u parku, koje su podržavale njihovo plitko korenje.
Kuljani su reagovali i prošlog leta, kada su se u parku pojavili panjevi i gomile granja. Iz JKP su obavešteni da su posečena suva stabla, ali ekolozi iz ZZOK su saznali da će u parku biti posečeno čak 40% drveća, što je daleko više od prvobitno najavljenih 10 ili 20 stabala. Projektanti su, kako se pretpostavlja, želeli da izbegnu odgovornost za stabla koja bi mogla da padnu.
U planu rekonstrukcije, svaki izvađeni stablo trebalo bi da bude zamenjeno sa tri nova, starosti od pet do sedam godina, sa već formiranom krošnjom minimalne visine dva metra. Očekuje se da će o tačnom broju stabala koja će biti posečena i zamenjena, kao i o ostalim detaljima projekta, biti reči na javnoj tribini zakazanoj za sledeću sedmicu.
Ova situacija u Kuli oslikava širi problem sa očuvanjem urbanih zelenih površina u Srbiji, gde se često donose odluke o seči drveća u ime urbanizacije i razvoja, a da se pritom ne uzimaju u obzir ekološki aspekti i mišljenja građana. U tom kontekstu, reakcije i organizovanje građana u Kuli mogu poslužiti kao primer kako lokalna zajednica može da se bori za očuvanje prirodnog okruženja i prava na učešće u procesima odlučivanja koji direktno utiču na njihov životni prostor.
Građani Kule ostaju zaintrigirani i nadaju se da će njihovi zahtevi biti uvaženi, kako bi Veliki park ostao mesto okupljanja i uživanja u prirodi, bez ugrožavanja zdravih stabala koja čine njegovu suštinsku vrednost.
