Istaknuta kanadska fizičarka Polin Ganjon, bivša članica CERN-a, već godinama se bavi temom uticaja Mileve Marić Ajnštajn na naučna dostignuća njenog supruga, Alberta Ajnštajna. Ganjon drži predavanja širom sveta, ističući značaj koji je ova srpska fizičarka imala u razvoju teorije relativnosti i drugih ključnih naučnih radova. U okviru svoje inicijative, ona se pridružila pozivu da Milevi Marić posthumno dodeli doktorat švajcarskog Politehničkog univerziteta u Cirihu, gde je ona bila prva žena koja je imala priliku da studira fiziku.
Ganjon je istakla da je inicijativu pokrenula italijanska fizičarka Gabrijela Grejson. „Smatrala sam da je to dobra ideja i pridružila sam se tome. Kontaktirala sam rektora univerziteta i pokušala da pomerim stvari. U naučnoj zajednici svi se slažu da je greh što Mileva nije dobila diplomu i što nije poznata, barem koliko i Albert Ajnštajn,“ izjavila je Ganjon.
Fizičarka je održala pedesetak predavanja o Milevi Marić u različitim zemljama, uključujući Južnu Afriku, Kanadu i SAD. Na većini tih predavanja, publika je bila šokirana saznanjem o tragičnoj sudbini ove srpske fizičarke. „Albert Ajnštajn je pravi idol u naučnom svetu i veoma je teško reći nešto što bi moglo da naškodi njegovoj reputaciji. Međutim, kada govorim o Milevi Marić, ljudi su izuzetno otvoreni i šokirani njenom pričom,“ naglašava Ganjon.
Prema njenim rečima, Mileva je imala značajan doprinos Ajnštajnovim naučnim radovima. „Ajnštajn je često predstavljen kao usamljeni genij, ali ako pogledate činjenice, shvatićete da je gotovo sve što je radio bilo u saradnji sa Milevom,“ smatra Ganjon. Dokazi o njenom doprinosu su, međutim, oskudni. „Jedini dokaz su pisma koja su razmenjivali, u kojima Ajnštajn izražava ponos što zajedno rade na relativnosti,“ dodaje ona.
Mileva Marić nije potpisivala radove koje su zajedno radili, a Ganjon smatra da je to bilo iz njene želje da pomogne Ajnštajnu da se pročuje. „Mileva nije imala diplomu, pa bi potpisivanje radova bilo praktično falsifikat,“ objašnjava Ganjon. U to vreme, Politehnička škola u Cirihu bila je jedina visokoškolska ustanova na nemačkom govornom području koja je primala žene, ali nijedna od četiri žene koje su prethodno bile primljene na katedru za fiziku nije dobila diplomu.
Ganjon tvrdi da su ljudi koji su se kasnije bavili Ajnštajnovom zaostavštinom učinili sve da izbrišu prisustvo i pominjanje Mileve. „Nadam se da će Univerzitet u Cirihu ispraviti ovu nepravdu prema Milevi, ali oni često daju izgovore zašto ne mogu da joj dodele diplomu,“ rekla je ona. Ganjon navodi da je pokušala da stupi u kontakt s univerzitetom, ali su joj često odgovarali izgovorima.
Univerzitet Kembridž, s druge strane, nedavno je retroaktivno izdao diplome ženama koje su studirale u vremenu kada to nije bilo moguće. „To je pozitivan primer. Ne možemo da ispravimo prošlost, ali možemo da priznamo da je načinjena nepravda,“ dodala je Ganjon.
Nedavno se srela i s ministarkom nauke u ostavci Jelenom Begović, koja je obećala da će tražiti od Beogradskog univerziteta da zvanično uputi poziv Univerzitetu u Cirihu da dodeli diplomu Milevi Marić. Ganjon se nada da će taj pritisak uroditi plodom i da će se stvari pokrenuti sa mrtve tačke. „Sjajno je što danas imamo ovaj razgovor da bi ljudi saznali istinu,“ zaključuje ona.
Ova priča o Milevi Marić i njenom doprinosu nauci zaslužuje da bude ispričana i priznata, ne samo u Srbiji, već i širom sveta, kako bi se ukazalo na značaj koji je imala u istoriji nauke.
