Kaja Kalas, šefica diplomatije Evropske unije, izjavila je da bi transatlantski razdor između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope samo ojačao poziciju Rusije, te da je važno da se to ne dozvoli. U ekskluzivnom intervjuu za Euronews, Kalas je naglasila da je Rusija zainteresovana za podelu zapadnog bloka i da je potrebno raditi na očuvanju jedinstva između SAD i Evrope, naročito u svetlu ruske agresije u Ukrajini.
Govoreći u emisiji „Euronews Europe Today“, Kalas je istakla da u trenutnim odnosima između Brisela i Trampove administracije „nema razdora“. Pozvala je obe strane da ostanu jedinstvene i zajednički se suprotstave ruskim napadima. Kalas je ocenila da je trenutna situacija „šatl diplomatija“, napominjući da formalni pregovori o miru još nisu započeli, ali da će Evropa imati svoje mesto kada ti pregovori počnu.
Ova izjava dolazi nakon razgovora između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, tokom kojeg su se obojica saglasila na privremeni prekid vatre od 30 dana koji se fokusira na energetsku infrastrukturu. Kalas je komentarisala ovaj razgovor, ističući da je važno kako se situacija razvija, te je naglasila da je Trampov stav o nepostojanju razgovora o vojnoj pomoći Ukrajini nešto čemu veruje više nego Putinovim tvrdnjama.
Prema izveštajima, Putin je postavio zahtev Zapadu da obustavi isporuku vojne pomoći Ukrajini kao uslov za prekid vatre, dok je Tramp kasnije izjavio da o toj pomoći „nije bilo razgovora“. Tramp je razgovor ocenio kao „produktivan“, iako je naglasio da ovaj dogovor ne uključuje prekid sukoba na kopnu, moru i u vazduhu.
Kalas je takođe predložila novu vojnu pomoć Ukrajini u iznosu od 40 milijardi evra, koja bi mogla obuhvatiti isporuke artiljerijske municije, protivvazdušnih sistema, dronova i borbenih aviona. Nacrt predloga, u koji je Euronews imao uvid, predviđa da će „zemlje učesnice“ učestvovati sa svojim obavezama, što znači da neće biti potrebno jednoglasno odobrenje svih 27 članica EU za sprovođenje ovog plana.
Predlog je otvoren i za zemlje koje nisu članice EU, poput Velike Britanije i Norveške, što sugeriše mogućnost formiranja „koalicije voljnih“. Ova inicijativa biće predmet rasprave kada se lideri EU okupe u Briselu na samitu u četvrtak, a ostaje da se vidi da li će deo plana uključivati i 18 milijardi evra zaplenjenih od ruskih sredstava u EU.
Kalas je naglasila važnost jačanja evropske odbrane, rekavši: „Što smo jači, manja je verovatnoća rata. Moramo da uradimo više za našu odbranu. Što su Ukrajinci jači na bojnom polju, to su jači na pregovaračkom stolu.“ Ove reči oslikavaju trenutnu dinamiku u Evropi, gde se sve više poziva na jaču vojnu podršku Ukrajini i očuvanje jedinstva zapadnog bloka u suočavanju sa pretnjama iz Rusije.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će budućnost odnosa između SAD, Evrope i Rusije zavisiti od sposobnosti zapadnih lidera da ostanu ujedinjeni i da reaguju na agresivne poteze Moskve. Kalasov poziv na jedinstvo i jačanje odbrane odražava sveobuhvatne izazove koji se s vremena na vreme javljaju na globalnoj političkoj sceni, dok svet pokušava da se nosi sa sve složenijim međunarodnim odnosima.
