Posmatranjem dubina svemira, naučnici su došli do intrigantnog zaključka: većina galaksija rotira u istom pravcu, što je u suprotnosti sa trenutnim modelima ponašanja univerzuma koji predviđaju nasumičnu raspodelu smera rotacije galaksija. Ova pojava postavlja pitanja o fundamentalnim mehanizmima svemira i sugeriše postojanje nepoznatih faktora koji utiču na strukturu univerzuma.
Astronom Lior Šamir sa Univerziteta Kanzas ističe da postoji više mogućih objašnjenja za ovu asimetriju. Prvo objašnjenje sugeriše da bi univerzum mogao biti rođen u rotaciji, što bi podržalo teoriju koja predviđa da je ceo univerzum smešten unutar crne rupe. Ovo bi značilo da su postojeće teorije o kosmosu nepotpune i da je potrebno preispitati naše razumevanje njegovih mehanizama.
Drugo, manje uzbudljivo objašnjenje može biti da se ova pojava može pripisati iluziji uzrokovanoj rotacijom naše galaksije, Mlečnog puta. Iako univerzum na prvi pogled izgleda nasumično, u njemu zapravo postoji značajna struktura. Veliki „vlakna“ tamne materije povezuju galaktička čvorišta u gravitacionoj mreži, ali ponašanje galaksija unutar te mreže izgleda nasumično, što se ne poklapa sa zapažanjima Šamira.
Šamirovo istraživanje je otkrilo da postoji asimetrija u distribuciji rotacija galaksija. Naime, na većim udaljenostima, razlika u pravcima okretanja postaje izraženija, što znači da više galaksija rotira u jednom pravcu nego u drugom, a ta razlika je bila jača u ranijim fazama života univerzuma. U svom radu, Šamir je koristio podatke prikupljene tokom projekta duboke „ekstragalaktičke“ opservacije JADES, proučavajući rotacije 263 galaksije čija je svetlost putovala između pet i deset milijardi godina do nas.
Postoje samo dva načina na koje se galaksije mogu rotirati: u smeru kazaljke na satu ili suprotno. Prema kosmološkom principu, ako je univerzum izotropan, trebala bi postojati ravnomerna distribucija rotacija. Međutim, Šamir je otkrio da 105 galaksija rotira suprotno od kazaljke na satu, dok se 158 okreće u smeru kazaljke na satu, što ukazuje na značajnu asimetriju.
Šamir je naglasio da su rezultati njegove analize toliko očigledni da ih svako može primetiti jednostavnim posmatranjem slika. Uz pomoć svemirskog teleskopa Džejms Veb, razlike u broju galaksija koje se rotiraju u različitim pravcima postaju jasnije.
Iako ideja o univerzumu unutar crne rupe deluje neobično, postoji mogućnost da rotacija Mlečnog puta utiče na našu percepciju rotacija drugih galaksija. Ukoliko je to tačno, moglo bi se raditi o zabludi, ali bi to takođe moglo razjasniti neka druga pitanja, poput brzine širenja univerzuma.
Ako se ispostavi da je ovo zaista slučaj, naučnici će morati ponovo da kalibrišu svoja merenja udaljenosti u dubokom univerzumu. Ova ponovna kalibracija mogla bi objasniti razlike u stopama širenja univerzuma, kao i starost velikih galaksija koje se prema trenutnim merenjima čine starijima od samog univerzuma.
Ova istraživanja pružaju uzbudljive uvide u način na koji galaksije funkcionišu i postavljaju nova pitanja o prirodi univerzuma. Dok se naučnici nastoje suočiti sa ovim enigmatčnim fenomenima, jasno je da postoji mnogo toga što još uvek ne znamo o svemiru i njegovim tajnama. U budućnosti, dalja istraživanja i napredak u tehnologiji mogli bi nam pomoći da bolje razumemo kako se formiraju i ponašaju galaksije, kao i kako se sve to uklapa u širu sliku kosmosa.
