Tokio – Količina pirinča koju je prosečno domaćinstvo u Japanu kupilo prošle godine porasla je za 6,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, uprkos rastućim cenama, pokazali su danas podaci japanske vlade. Ovaj rast potrošnje pirinča, koji je osnovna namirnica u japanskoj ishrani, označava prvi porast od 2020. godine. U tom periodu, potražnja je znatno porasla zbog pandemije COVID-19, kada su se mnogi potrošači odlučili da ostanu kod kuće.
Prosečna količina kupljenog pirinča po domaćinstvu dostigla je 60,20 kilograma, što predstavlja povećanje od 3,55 kilograma u odnosu na 2022. godinu. Ovi podaci su rezultat analize koju je sprovelo Ministarstvo unutrašnjih poslova i veza Japana, a ukazuju na promene u potrošačkim navikama stanovništva.
Rast potrošnje pirinča može se pripisati nekoliko faktora. Prvo, mnogi kućanstva su se tokom protekle godine suočila sa inflacijom i povećanjem cena osnovnih životnih namirnica, što je možda podstaklo potrošače da se vrate jednostavnim i jeftinim obrocima, kao što je pirinač. Drugo, pirinač se može lako kombinovati sa različitim namirnicama, čime pruža raznovrsnost u ishrani.
Pored toga, japanska vlada u poslednje vreme sprovodi kampanje usmerene na promociju domaćeg pirinča, što je dodatno stimulisalo potražnju. Vlasti su naglasile značaj lokalnog uzgoja pirinča za očuvanje tradicije i podršku lokalnim poljoprivrednicima. Ove akcije su naišle na pozitivne reakcije potrošača koji žele da podrže domaće proizvode.
Iako je povećanje potrošnje pirinča pozitivna vest za japanske poljoprivrednike, izazovi sa kojima se suočavaju ostaju prisutni. Cene pirinča su u porastu, što može negativno uticati na kupovnu moć potrošača. Osim toga, Japanci su se sve više okretali alternativnim izvorima hrane i bržim obrocima, što može uticati na dugoročnu potražnju za pirinčem.
U poslednjem izveštaju, japanska vlada je takođe napomenula da su promene u ishrani i životnom stilu stanovništva, posebno među mlađim generacijama, doprinele smanjenju potrošnje pirinča u prethodnim godinama. Mnogi mladi ljudi se sve više oslanjaju na brze obroke i brzu hranu, što je dovelo do smanjenja potražnje za tradicionalnim jelima koja uključuju pirinač.
Zanimljivo je da je porast potrošnje pirinča u Japanu zabeležen u vreme kada se globalno tržište pirinča suočava sa različitim izazovima. Povećanje cena pirinča na svetskom nivou, uzrokovano klimatskim promenama i smanjenjem prinosa, može imati dugoročne posledice po japansko tržište. Japan, kao jedan od najvećih uvoznika pirinča, može se suočiti sa preprekama u obezbeđivanju dovoljnog snabdevanja po pristupačnim cenama.
U svetlu ovih informacija, analitičari predviđaju da će se potrošnja pirinča u Japanu u narednim godinama kretati u zavisnosti od ekonomskih uslova, cena namirnica i promena u životnom stilu potrošača. Ukoliko se trend rasta potrošnje nastavi, to bi moglo značiti povratak tradicionalnijim obrocima u japanskoj ishrani, ali je potrebno pratiti i reakcije potrošača na promene u cenama i dostupnosti proizvoda.
U zaključku, porast potrošnje pirinča u Japanu može se smatrati pozitivnim znakom za domaće proizvođače, ali izazovi s kojima se tržište suočava zahtevaju pažljivo praćenje i prilagođavanje kako bi se osiguralo stabilno snabdevanje i očuvala tradicija japanske kuhinje.
