Pre deset godina, vest o iznajmljivanju kokošaka u Americi je delovala kao neobična novotarija. Međutim, taj koncept se vremenom proširio i na Srbiju, gde su se pojavili „poljoprivrednici iz fotelje“, omogućavajući ljudima da dobiju prirodno uzgojenu hranu putem digitalnih platformi. Ovaj trend donosi višestruke koristi, kako potrošačima koji žele zdravu hranu, tako i mladim ljudima na selu koji traže priliku za rad i zaradu.
Ove platforme povezuju kupce i proizvođače, omogućavajući potrošačima da dobiju sveže jaja, meso i povrće bez potrebe da sami gaje životinje. Proizvodi dolaze iz malih gazdinstava, a potrošači, najčešće mlađi ljudi između 30 i 45 godina, cene poreklo hrane. Andrej Kravčuk, vlasnik kompanije „Meat your farmer“, objašnjava da su njihovi kupci često mladi roditelji koji žele zdravu ishranu za svoju decu i koji se prisete ukusa iz svog detinjstva.
Kravčuk ističe da je ključ uspeha iznajmljivanja životinja i prodaje prirodno uzgojenih proizvoda u poverenju između proizvođača i kupaca. Ljudi su skeptični prema kvalitetu hrane, stoga je važno izgraditi kritičnu masu potrošača koji razumeju vrednost ovakvih proizvoda. Njihov cilj je ne samo profit, već i pomoć mladim ljudima na selu, kako bi ostali i radili u svojoj sredini.
Kroz platforme kao što su „Meat your farmer“ i „Baštica.rs“, potrošači mogu naručiti korpe svežeg povrća ili jaja na kućnu adresu. Ove usluge omogućavaju ljudima da dobiju kvalitetne proizvode bez brige o poreklu ili kvalitetu, što je posebno važno za porodice sa decom. Na primer, „Baštica.rs“ nudi nedeljnu isporuku organski uzgajanog povrća po cenama od 3.500 do 6.000 dinara.
Osim toga, Goran Veljović iz „Dobre farme“ planira da ponudi iznajmljivanje koza, čime bi kupcima omogućio da dobiju mlečne proizvode direktno iz kontrolisanih izvora. Razvijanje ovakvih platformi donosi sigurnost potrošačima, jer znaju tačno odakle dolazi njihova hrana.
Jedan od značajnih problema u proizvodnji hrane je nepoverenje potrošača. Ljudi često sumnjaju u kvalitet i poreklo proizvoda, te je potrebno raditi na edukaciji i transparentnosti. Kravčuk naglašava da je potrebno da ljudi planiraju svoje obroke i troškove, jer se proizvodi uzgajaju planski i sa jasnim standardima.
Ovaj trend se nije pojavio samo u Srbiji. U Americi se sve više ljudi okreće uzgoju kokošaka u svojim dvorištima, što je posebno aktuelno usled nedostatka jaja izazvanog ptičjim gripom. Kompanije poput „Rent The Chicken“ omogućavaju ljudima da iznajmljuju kokoške, pružajući im sve potrebne resurse za uzgoj.
U Srbiji, ovakve inicijative doprinose zdravijoj ishrani i jačanju lokalne ekonomije. Sve više ljudi prepoznaje vrednost domaće hrane i podržava male proizvođače. U tom smislu, koncept iznajmljivanja kokošaka i direktne prodaje prirodnih proizvoda može postati značajan faktor u budućnosti poljoprivrede i ishrane u Srbiji.
Na kraju, ovakvi modeli poslovanja ne samo da pružaju priliku za zdravu ishranu, već i jačaju zajednice i pomažu mladim ljudima da ostanu na selu. U svetu gde je sve više urbanizacije, a potreba za zdravom, domaćom hranom raste, ovakve inovacije predstavljaju svetlu budućnost za domaću poljoprivredu.
