Naučnici širom sveta razvijaju inovativni projekat pod nazivom „zoo izmet“, koji ima potencijal da pomogne u očuvanju ugroženih vrsta. Ovaj pristup se zasniva na ideji da izmet životinja može sadržati žive ćelije koje su ključne za prikupljanje genetske raznovrsnosti. Ovaj projekat dolazi u trenutku kada su mnoge životinjske vrste, od snežnih leoparda do morskih kornjača, na ivici izumiranja, a naučnici nazivaju trenutnu situaciju „biološkom anihilacijom“.
Izmet životinja nije samo otpad; on sadrži i ćelije koje su ispuštene sa sluzokože creva životinje, a istraživanja su pokazala da su neke od ovih ćelija još uvek žive, barem dok je izmet svež. Profesorica Suzan Vilijams sa Univerziteta u Oksfordu, koja vodi tim, navela je da su uspeli da izoluju žive ćelije iz izmeta miševa i slonova. Ove ćelije bi mogle igrati ključnu ulogu u povećanju genetske raznovrsnosti unutar populacija, što bi povećalo šanse za opstanak ugroženih vrsta.
Jedan od najuzbudljivijih aspekata ovog projekta je mogućnost kloniranja i reprogramiranja ćelija. Kloniranje bi omogućilo proizvodnju genetskih „blizanaca“ originalnih životinja, dok bi reprogramiranje ćelija moglo omogućiti stvaranje sperme i jajnih ćelija, što bi omogućilo korišćenje tehnika in vitro fertilizacije (IVF) za proizvodnju potomstva. Ovo bi značilo da bi se mogla koristiti genetska raznovrsnost vrsta bez potrebe za prikupljanjem pojedinačnih životinja ili njihovog izmeta, što je posebno važno za vrste koje su ugrožene ili teško dostupne.
Dr. Ešli Hačinson, koja je osmislila projekat „zoo izmet“, naglašava da bi stvaranjem polnih ćelija u laboratoriji moglo doći do značajnog povećanja genetske raznovrsnosti. Ove ćelije bi mogle biti korišćene u tehnikama uređivanja gena za razumevanje genetskih predispozicija za bolesti ili adaptacije na okolinu, što bi omogućilo inženjering otpornosti kod vrsta.
Međutim, ovaj pristup nije bez izazova. Prvo, postavlja se pitanje kako prikupiti žive ćelije od različitih vrsta u velikim razmerama. Takođe, obraditi ogroman obim izmeta kako bi se iz njega izdvojile ćelije predstavlja značajan izazov. Prikupljanje izmeta je neinvazivno, što otvara mogućnost prikupljanja ćelija čak i od najneuhvatljivijih stvorenja. U ovom kontekstu, istraživači se suočavaju sa problemom kako da uklone bakterije iz izmeta pre nego što započnu proces kultivacije životinjskih ćelija.
Osim toga, postoji zabrinutost da, iako je genetska raznovrsnost važna, ona sama po sebi nije dovoljna za očuvanje vrsta. Pol De Ornelas iz WWF UK napominje da je važno fokusirati se na osnovne uzroke opadanja biodiverziteta, kao što su gubitak staništa i prekomerno iskorišćavanje. Dr. David Jachovski sa Univerziteta Klemson dodaje da proizvodnja više životinja ne garantuje njihovo preživljavanje u divljoj prirodi.
Iako projekat „zoo izmet“ predstavlja uzbudljive mogućnosti za očuvanje vrsta, stručnjaci se slažu da je prevencija bolja od lečenja. Mnoge organizacije već istražuju načine za očuvanje genetske raznovrsnosti kroz biobankarstvo ćelija i tkiva ugroženih vrsta. Zamrzavanje kultivisanih ćelija omogućava njihovo dugotrajno čuvanje i potencijalnu upotrebu u budućnosti.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je projekat „zoo izmet“ još uvek u ranim fazama, ali predstavlja nadu u okviru očuvanja ugroženih vrsta. Iako će biti potrebno prevazići mnoge izazove, naučnici veruju da bi ovaj inovativni pristup mogao značajno doprineti očuvanju biodiverziteta na našem planeti.
