Sofija – Godišnja stopa inflacije u Bugarskoj zabeležila je u februaru porast sa 3,7 odsto u januaru na 4 odsto, što je najviša vrednost u poslednjih 14 meseci, prema podacima bugarskog Nacionalnog instituta za statistiku (NSI). Ovaj rast inflacije dodatno ukazuje na ekonomske pritiske koji se osećaju širom zemlje.
Cene hrane i bezalkoholnih pića su zabeležile porast sa 4,4 odsto na 4,6 odsto u međugodišnjem pogledu, dok su cene stambeno-komunalnih usluga takođe povećane, sa 5,1 odsto na 5,6 odsto. Ovi podaci ukazuju na sve veće troškove života, a potrošači se suočavaju sa izazovima u svakodnevnom budžetu.
U oblasti zdravstva, cene su porasle sa 2,5 na 2,7 odsto, dok je u sektoru rekreacije i kulture zabeležen rast sa 5,3 na 6,1 odsto. Ovi trendovi sugerišu da troškovi vezani za zdravlje i slobodno vreme postaju sve značajniji deo potrošačkih izdataka.
Na mesečnom nivou, cene su porasle za 0,6 odsto, što je sporije u poređenju sa januarskim rastom od 2 odsto. Ova promena ukazuje na moguće stabilizovanje inflacionih pritisaka, iako ukupni godišnji rast i dalje ostaje zabrinjavajući.
Holandska bankarska grupacija ING prognozira da će inflacija u Bugarskoj tokom 2023. godine dostići 4,6 odsto. Očekuje se da će deo ovog rasta biti izazvan liberalizacijom tržišta električne energije, što može imati dalekosežne posledice po potrošače i industriju.
Pored ekonomskih faktora, politička stabilnost se ističe kao ključna komponenta za uspešno usvajanje evra. U analizi se napominje da bi svaka moguća promena u političkom pejzažu, kao što su ulazak novih partija u Narodnu skupštinu nakon preračunavanja izbornih rezultata, mogla da stvori dodatnu neizvesnost. Ovaj aspekt političke situacije može uticati na ekonomsku politiku i strategije borbe protiv inflacije.
Gledajući ekonomske izglede Bugarske, ING ostaje optimističan. Predviđaju stabilnu stopu rasta od 2,6 odsto u 2025. godini, što je podržano nedavnim povećanjem plata i ekspanzivnom fiskalnom politikom. Ova politika se očekuje da će podržati kako privatnu, tako i javnu potrošnju, što može doprineti daljem ekonomskom oporavku.
U svetlu trenutnih ekonomskih izazova, potrošači i kompanije u Bugarskoj će morati da se prilagode novim uslovima. Povećanje troškova života može uticati na potrošačke navike, dok se istovremeno očekuju i dalje promene u fiskalnoj i monetarnoj politici.
Ekonomisti i analitičari će pomno pratiti razvoj situacije, s obzirom na to da inflacija može imati dugoročne posledice po ekonomski rast i životni standard građana. Kako se budu razvijali politički i ekonomski faktori, tako će se i očekivanja u vezi sa inflacijom i ekonomskim rastom prilagođavati, čime će se oblikovati budućnost bugarskog tržišta.
U ovom trenutku, ključna pitanja ostaju kako će se inflacija razvijati u narednim mesecima i koje mere će vlasti preduzeti kako bi zaštitile potrošače i obezbedile stabilnost ekonomije. Očekivanja su da će se situacija nastaviti pratiti sa posebnim fokusom na inflacione pritiske i prilagodbe koje će biti neophodne kako bi se očuvala ekonomska stabilnost.
