Šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman nedavno je poručio da Crnogorci treba da osude „agresiju“ bivše Jugoslavenske narodne armije (JNA) na Dubrovnik kroz rezoluciju u državnom parlamentu u Podgorici. Ova izjava je izazvala brojne reakcije, s obzirom na to da je Hrvatska zatražila od Crne Gore da se izjasni o tom pitanju, dok je sama Crna Gora prošle godine usvojila rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, što je dodatno zakomplikovalo odnose između dve države.
Radman je istakao da je Hrvatska neprihvatila rezoluciju koja se tiče genocida u Jasenovcu, kao i u logorima poput Dahaua i Mauthauzena, što je izazvalo negodovanje u Crnoj Gori. U intervjuu za „Vijesti“, on je komentarisao slučaj splitskog logora „Lora“, gde je prema nekim izvorima ubijeno 14 pripadnika bivše JNA. Radman je tvrdio da „ne postoji i nikad nije postojao nikakav logor Lora“, ocenjujući da je to narativ koji ima za cilj izjednačavanje agresora i žrtve.
Ove reči naišle su na oštru kritiku, a Radan Nikolić, predsednik Udruženja boraca ratova 1990. Crne Gore, osudio je Radmanovu izjavu. On je naglasio da postoje brojni dokazi, uključujući snimke, fotografije i izjave svedoka, koji govore o stradanjima pripadnika JNA, a koje su se dogodile na hrvatskoj teritoriji. Nikolić je ukazao na to da je sramno da ministar na čijoj se zemlji dogodila mučenja negira postojanje logora gde su stradali njegovi saborci.
Izvori iz crnogorske političke scene takođe su se oglasili povodom Radmanovih izjava. Andrija Nikolić, potpredsednik partije DPS, rekao je da su oni, kao deo parlamentarne većine, već uputili zvanično izvinjenje Hrvatskoj zbog događaja iz devedesetih godina. On je dodao da nemaju problem da se osudi agresija na Dubrovnik, ali je ukazao na to da situacija i dalje ostaje napeta zbog rezolucije o genocidu u Jasenovcu, koja je izazvala uzburkanost u odnosima između Crne Gore i Hrvatske.
Šef poslaničkog kluba DPS, Andrija Nikolić, rekao je da je predlog hrvatskog ministra nastavak problema koji postoji na relaciji Crna Gora – Hrvatska. On je naglasio da je usvajanje rezolucije o genocidu u Jasenovcu dodatno isprovociralo Hrvatsku, koja je članica Evropske unije. Ova situacija ukazuje na to da su odnosi između dve države i dalje obeleženi istorijskim tenzijama i nesuglasicama.
Ova izjava hrvatskog ministra dolazi u trenutku kada su odnosi između Crne Gore i Hrvatske već bili napeti zbog različitih istorijskih tumačenja i političkih stavova. U tom kontekstu, važno je napomenuti da su se u poslednje vreme pojavile brojne inicijative na obe strane koje teže pomirenju i razumevanju, ali ovakve izjave mogu dodatno zakomplikovati situaciju.
U svakom slučaju, Crna Gora i Hrvatska će morati da se suoče sa svojom zajedničkom prošlošću, ali i da rade na izgradnji boljih odnosa u budućnosti. Ključno je da se fokusiraju na dijalog i saradnju, umesto da se vraćaju na stare tenzije koje su obeležile ratne sukobe devedesetih godina.
Ovakvi događaji pokazuju koliko je važno otvoreno razgovarati o prošlosti i pokušati razumeti jedni druge, kako bi se prevazišle razlike i izgradila stabilnija budućnost. Bez obzira na to kakvi su stavovi i tumačenja, građani obe zemlje zaslužuju mirnu i prosperitetnu budućnost, zasnovanu na međusobnom poštovanju i razumevanju.
