U poslednjem periodu, građani Srbije su se suočili sa porastom zaduženosti, što se može posmatrati kao reakcija na trenutnu ekonomsku situaciju. U februaru 2024. godine, nivo duga stanovništva u bankama porastao je za 120 miliona evra, čime je ukupni dug prešao granicu od 14 milijardi evra. Ovi podaci ukazuju na sve veću potrebu za finansijskim sredstvima među građanima, što se odražava u njihovom intenzivnijem korišćenju bankarskih usluga.
Prema poslednjem Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije, u februaru su građani podigli dodatnih 63,4 miliona evra u gotovinskim kreditima i 44 miliona evra u stambenim kreditima. Ovaj značajan porast zaduženosti, koji iznosi gotovo jedan procenat (0,9%), predstavlja najveći mesečni rast od oktobra 2023. godine.
Gledajući međugodišnje podatke, u poslednjih dvanaest meseci, građani su u bankama pozajmili ukupno 766 miliona evra u gotovinskim kreditima i 351 milion u hipotekarnim kreditima, što ukupno iznosi 1,2 milijarde evra. Od ukupnog duga od 14 milijardi evra, 6,7 milijardi evra se odnosi na gotovinske kredite, dok se 5,99 milijardi evra odnosi na stambene kredite.
Iako se može primetiti povećana potražnja za kreditima, zanimljivo je da ovaj skok u „popularnosti“ bankarskih usluga nije rezultat sniženja kamatnih stopa. Naime, prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, kamatne stope su u januaru 2024. godine zabeležile rast u tri od četiri posmatrane kategorije. Ponderisana nominalna kamatna stopa za stambene kredite u dinarima iznosi 10,89%, dok je u evrima 5,03%. Kod gotovinskih kredita, kamata je smanjena na 10,8% za dinare, dok je porasla na 3,69% kada je vezana za evro.
Ovakva situacija postavlja pitanje šta će se desiti kada kamate zaista počnu da opadaju. Evropska centralna banka će, s obzirom na trenutni ekonomski pritisak, pre ili kasnije morati da podrži smanjivanje kamatnih stopa, što bi moglo dodatno uticati na euribor, koji je trenutno ispod 2,4%. Očekuje se da bi to moglo dovesti do još povoljnijih uslova za zaduživanje u Srbiji.
Građani očigledno ne čekaju na smanjenje kamatnih stopa, već se odlučuju za zaduživanje u trenutnim uslovima, što ukazuje na to da su im potrebna sredstva za pokrivanje trenutnih potreba ili investicija. Iako mnogi i dalje očekuju značajniji pad kamata, trenutna situacija nudi priliku za banke da privuku klijente, čak i kada su kamatne stope više nego što bi se moglo očekivati.
Ova dinamika zaduženosti ukazuje na kompleksan odnos između ekonomskih faktora i ponašanja potrošača. Na jednoj strani, građani se suočavaju sa rastućim troškovima života i potrebom za dodatnim finansijskim sredstvima, dok s druge strane, banke nude kredite po uslovima koji nisu nužno povoljniji nego ranije.
Ukoliko se trend rasta zaduženosti nastavi, to bi moglo imati dugoročne posledice po finansijsku stabilnost pojedinaca, ali i celokupne ekonomije. Potrebno je pažljivo pratiti ovu situaciju i analizirati kako će se razvijati tržište kredita u narednim mesecima, posebno u svetlu mogućih promena u kamatnim stopama i ekonomskim politikama. Na kraju, građani će morati da donesu informisane odluke o svojim finansijama, uzimajući u obzir sve rizike i potencijalne koristi koje zaduživanje može doneti.
