ZAGREB – Godišnja stopa inflacije u Hrvatskoj je u februaru pala sa januarskih četiri odsto na 3,7 odsto, objavio je danas hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS). Ova promena u inflaciji označava blagi pomak u ekonomskoj situaciji u zemlji, što može doneti olakšanje potrošačima koji su se suočavali sa rastućim troškovima života.
Pad inflacije se pre svega može pripisati sporijem rastu cena u sektoru transporta, gde je zabeležen međugodišnji rast od 1,8 odsto, dok je u januaru taj rast iznosio tri odsto. Ovaj trend je rezultat odluke hrvatske vlade da reguliše cene goriva, što je značajno uticalo na troškove prevoza. Ova mera je možda ključna za stabilizaciju cena i smanjenje inflatornih pritisaka u domaćinstvima.
U međuvremenu, cene odeće i obuće su beležile pad od 2,4 odsto na godišnjem nivou, dok su cene u sektoru komunikacija smanjene za 3,5 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da su potrošači imali koristi od smanjenja cena u ovim sektorima, što može doprineti boljoj kupovnoj moći građana.
S druge strane, u sektoru stambeno-komunalnih usluga, cene su porasle za 4,6 odsto u poređenju sa prethodnim godinama, što je blago povećanje u odnosu na januarskih 4,2 odsto. Ova informacija može izazvati zabrinutost među građanima, s obzirom na to da rast troškova stanovanja i komunalnih usluga može dodatno opteretiti budžete domaćinstava.
Cene hrane i bezalkoholnih pića su u februaru porasle za 5,1 odsto na godišnjem nivou, zadržavajući isti tempo rasta kao u januaru. Ovaj sektor često ima veliki uticaj na ukupnu inflaciju, s obzirom na to da su hrana i pića osnovni troškovi u svakodnevnom životu građana.
Analizirajući godišnje promene, najviše su porasle cene u kategoriji restorani i hoteli, koje su zabeležile rast od 9,7 odsto. Takođe, cene raznih dobara i usluga su porasle za 6,5 odsto, dok je sektor rekreacije i kulture beležio rast od 5,5 odsto. Ovi podaci sugerišu da je potražnja za uslugama u ovim sektorima ostala visoka, što može biti rezultat oporavka turizma i povećane potrošnje u slobodno vreme.
Na mesečnom nivou, cene su pale za 0,1 odsto u odnosu na januar, što dodatno ukazuje na stabilizaciju tržišta. Ova mala promena može biti pozitivan signal za ekonomiju, jer sugeriše da inflacija ne raste ubrzanim tempom, što može doprineti većoj ekonomskog stabilnosti i poverenju potrošača.
U svetlu ovih informacija, ekonomisti i analitičari će pažljivo pratiti trendove inflacije u narednim mesecima, kako bi procenili uticaj ovih kretanja na potrošačku potražnju i ukupnu ekonomsku aktivnost u zemlji. Ova situacija je od posebnog značaja za vladu, koja mora balansirati između kontrolisanja inflacije i podsticanja ekonomskog rasta.
U zaključku, iako je zabeležen pad inflacije, izazovi ostaju, posebno u sektorima koji su direktno povezani sa životnim troškovima građana. Očekivanja su da će vlada nastaviti sa merama koje mogu pomoći u stabilizaciji cena i osiguranju ekonomskog blagostanja za sve građane.
