Oštre kritike na odluku austrijske vlade da predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku zabrani ulazak u Austriju stižu od vođe delegacije FPO u Evropskom parlamentu Haralda Vilimskog i lidera bečke FPO Dominika Nepa. Ova odluka je izazvala brojne reakcije, a Vilimski je istakao da je to „neprihvatljiva spoljnopolitička greška“.
U zajedničkom saopštenju, Vilimski i Nep su napomenuli da je bivša vladajuća koalicija vodila potpuno pogrešnu spoljnu politiku. Oni su istakli da je Austrija decenijama imala posredničku ulogu na Zapadnom Balkanu, ali da se pod trenutnom koalicijom OVP-SPO-NEOS i njenom ministarkom spoljnih poslova Majnl-Rajzinger, ta uloga rasipa. Prema njihovim rečima, umesto neutralnosti, vlada praktikuje usaglašenu poslušnost prema EU.
Nep je dodao da je „posebno apsurdno“ kada Majnl-Rajzinger, koja, kako su naveli, ne pokazuje nikakvu spoljnopolitičku kompetentnost, preuzima ulogu glasnogovornika birokratije EU. Oni su naglasili da je zabluda verovati da će takvo ponašanje ojačati ulogu Austrije u svetu, dodajući da trenutna vlada ne deluje u interesu zemlje, već je u suprotnosti sa njenom neutralnošću.
Na kraju, dvojica lidera FPO su naglasili da Austrija mora zadržati svoju posredničku ulogu na Zapadnom Balkanu, umesto da služi stranim interesima. „FPO, stoga, poziva na hitno ukidanje ovih sankcija i jasan povratak na suverenu i neutralnu austrijsku spoljnu politiku koja je nastavak naše istorijske posredničke uloge na Zapadnom Balkanu i deluje nezavisno – umesto da služi stranim interesima,“ objasnili su Vilimski i Nep.
Ova situacija dodatno komplikuje političke odnose između Austrije i Srbije, s obzirom na to da Dodik često izražava stavove koji su u suprotnosti sa politikom EU prema Balkanu. Odluka o zabrani ulaska Dodiku dolazi u trenutku kada su odnosi između Beograda i Zagreba napeti, a Dodik se smatra ključnom figurom u toj dinamici.
Analitičari smatraju da je ova odluka austrijske vlade rezultat pritisaka iz Brisela, gde se smatra da Dodik predstavlja pretnju stabilnosti u regionu. Međutim, kritičari ističu da takve mere mogu dovesti do dodatnog pogoršanja situacije i otežati dijalog između različitih strana u regionu.
U svetlu ovih događaja, vlada u Beču se suočava s pitanjima o svojoj spoljnoj politici i njenom uticaju na regionalne odnose. Mnogi se pitaju da li će Austrija nastaviti sa svojom tradicionalnom ulogom posrednika ili će se više fokusirati na usaglašavanje sa stavovima EU, što bi moglo dovesti do gubitka njenog uticaja na Zapadnom Balkanu.
Ova situacija takođe može imati dugoročne posledice za unutrašnju politiku u Austriji, s obzirom na to da se opozicija koristi ovim pitanjem kako bi kritikovala trenutnu vladajuću koaliciju. Očekuje se da će se ova debata nastaviti u narednim nedeljama, dok se politički akteri u Austriji bore za redefinisanje svoje uloge u regionu.
Na kraju, budućnost odnosa između Austrije i Republike Srpske zavisiće od sposobnosti vlade u Beču da pronađe ravnotežu između evropskih obaveza i očuvanja svoje istorijske uloge kao neutralnog posrednika u regionu. U tom kontekstu, odluka o ulasku Milorada Dodika u Austriju može se smatrati testom za trenutnu vladu i njenu sposobnost da se nosi sa složenim izazovima koji dolaze iz Balkana.
