KULTURNI centar u Vrbasu postao je čuvar bogate arhivske građe prikupljene terenskim istraživanjima guslarske prakse i tradicionalne muzike u Crnoj Gori i među crnogorskim kolonistima u Vojvodini. Vredne audio i video-zapise o folklornom nasleđu Vrbašanima je poklonio etnomuzikolog prof. dr Dimitrije Golemović, koji je 50 godina sakupljao građu o izvornom srpskom melosu u više od 500 sela širom Srbije, Crne Gore, BiH i Severne Makedonije.
Svaka pesma, svaki zvuk, svaki zabeleženi trenutak iz ove arhive nosi deo našeg identiteta i naći će put do svih onih koji u tradiciji ne vide samo prošlost, nego i budućnost, istakao je prof. dr Golemović, potpisujući minule sedmice ugovor o donaciji sa direktorom KC u Vrbasu, Bojanom Perizom.
Folklornu baštinu koju je prikupio tokom pet decenija, prof. dr Golemović odlučio je da rasporedi u osam gradova – Aleksincu, Užicu, Boljevcu, Gornjem Milanovcu, Bačkoj Topoli, Vrbasu, Novom Bečeju i Valjevu. Kao pobornik decentralizacije kulture, smeštam građu u različite krajeve Srbije, gde je, zapravo, vraćam onima od kojih sam je dobio kao „pozajmicu“, naglasio je čuveni etnomuzikolog.
Kaže i da je bilo najprirodnije da se arhivsko blago o guslama podari Vrbasu, koji je epicentar muzike na ovom drevnom instrumentu. Predsednik ovdašnjeg KUD „Vuk Mandušić“, Miljan Vujović, podsetio je da je Savez svesrpskih guslara Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, još 2004. upravo Vrbas proglasio prestonicom ovog instrumenta. Na predlog pomenutog kulturno-umetničkog društva, Saveza guslara Srbije i ovdašnje lokalne samouprave, pevanje uz gusle je 2013. zaštićeno kod Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe, pri Etnografskom muzeju u Beogradu, a krajem 2018. upisano je na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
U Vrbasu je, podsetimo, pre šest godina podignut spomenik srpskim guslama – jedinstven u svetu, visok više od četiri metra, delo vajara Ljubisava M. Srdanovića. Pesnik Matija Bećković ocenio je da se na postamentu nalazi „kobajagi neznani guslar, ali je to zapravo zbirni lik Filipa Višnjića, Tešana Podrugovića i Starca Milije“.
Tradicionalna muzika i guslarska praksa imaju duboke korene u srpskoj kulturi i istoriji, a njihovo očuvanje postaje sve značajnije u savremenom društvu. Etnomuzikolozi poput prof. dr Golemovića igraju ključnu ulogu u ovom procesu, jer su njihovi radovi i istraživanja često jedini način da se zabeleže i sačuvaju vrednosti koje bi inače mogle biti zaboravljene.
Golemovićeva donacija ne predstavlja samo fizičko arhivsko blago, već i simbol povezivanja prošlosti sa budućnošću. U razgovoru je naglasio koliko je važno da mlade generacije razumeju i cene svoju tradiciju, jer ona oblikuje njihov identitet i kulturološki pejzaž.
Vrbas, kao središte guslarske tradicije, ima potencijal da inspirira nove umetnike i muzičare, koji će nastaviti da prenose ovu umetnost na buduće generacije. Golemović je istakao da je tradicija često bolje očuvana u dijaspori ili među drugim kulturama nego u samom centru, što dodatno potvrđuje značaj rada KCU u Vrbasu.
Na kraju, prof. dr Golemović je poručio da je ostavio građu o guslama u amanet, uz onaj Zmajev stih: „Gde ja stadoh, ti produži“. Ova rečenica simbolizuje ne samo kontinuitet tradicije, već i poziv svima da se aktivno uključe u očuvanje i negovanje bogate kulturne baštine koja nas povezuje.
Ova donacija i rad KCU u Vrbasu predstavljaju svetlu tačku u očuvanju srpske folklorne muzike i tradicije, čime se osigurava da će bogato nasleđe guslarstva živeti i dalje među budućim generacijama.
