Svetske cene hrane su u martu 2024. godine ostale uglavnom stabilne u poređenju sa februarom, sa zabeleženim rastom cena biljnih ulja od 3,7%. Ove podatke je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) pri UN. Ukupna vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda (FFPI) za mart iznosi 127,1 poen, što predstavlja minimalni porast u odnosu na februar kada je iznosio 126,8 poena. Ovaj rezultat je rezultat kombinacije rasta cena mesa i biljnih ulja, kao i opadanja cena žitarica i šećera, dok su cene mlečnih proizvoda ostale nepromenjene.
Kada se govori o mesu, indeks cena je u martu porastao za 0,9% na 118 poena, što je 2,7% više nego u istom mesecu prethodne godine. Ovaj blagi porast cene je prvenstveno uzrokovan poskupljenjem svinjskog mesa, što ukazuje na promenljivu potražnju i ponudu na tržištu.
Cene biljnih ulja su zabeležile značajan porast, koji je iznosio 3,7% na 161,8 poena. Ovaj rast je čak 23,9% veći nego u martu 2023. godine, a povećanje cena palminog, sojinog, suncokretovog i ulja repice doprinelo je tom trendu. Ova situacija se može povezati sa globalnim promenama u proizvodnji i potražnji ovih ulja, što dodatno utiče na ekonomiju i troškove hrane širom sveta.
S druge strane, cene žitarica su na mesečnom nivou pale za 2,6% na 109,7 poena, a na godišnjem nivou su niže za 1,1%. Ova pojava može biti posledica povećane proizvodnje u nekim regijama, kao i smanjenja potražnje na globalnom nivou. U svetlu ovih kretanja, tržišni analitičari prate situaciju kako bi bolje razumeli uzroke ovih fluktuacija i njihove potencijalne posledice na globalnu ekonomiju.
Indeks cena šećera je takođe pao, i to za 1,4% na 116,9 poena. Ova situacija se može objasniti slabijom globalnom potražnjom, što je umanjilo pritisak na cene usled smanjenih zaliha. U poređenju sa martom 2023. godine, cene šećera su niže za 12,3%, što ukazuje na značajne promene u potražnji i ponudi na tržištu.
Na osnovu ovih podataka, može se primetiti da su globalne cene hrane podložne značajnim promenama koje zavise od mnogih faktora, uključujući klimatske uslove, proizvodne kapacitete i globalne ekonomske trendove. Ovakva situacija ima dalekosežne posledice ne samo na proizvođače i distributere, već i na krajnje potrošače, koji se suočavaju sa promenama cena osnovnih prehrambenih proizvoda.
FAO je naglasila važnost praćenja ovih trendova kako bi se preduzele odgovarajuće mere za stabilizaciju tržišta hrane i osigurala sigurnost snabdevanja. U tom smislu, međunarodni saradnici i vlade treba da rade zajedno kako bi se odgovorilo na izazove sa kojima se suočava globalni sektor hrane. Ove promene u cenama hrane takođe mogu uticati na politiku hrane u različitim zemljama, što može uključiti subvencije, carine i druge mere koje imaju za cilj zaštitu lokalnih proizvođača i potrošača.
U zaključku, mart 2024. godine pokazuje da su cene hrane još uvek podložne fluktuacijama, s naglaskom na rast cena biljnih ulja i mesa, dok su cene žitarica i šećera zabeležile opadanje. Ove informacije su od ključnog značaja za praćenje globalne prehrambene ekonomije i donošenje strategija koje će pomoći u očuvanju stabilnosti cena i dostupnosti hrane za sve potrošače.
