Evropska komisija je predstavila Strategiju pripravnosti Unije koja se fokusira na prevenciju i reakciju na nove krize i pretnje. U okviru strategije, pozivaju se građani EU da povećaju skladištenje ključne opreme i materijala, kao i da održavaju osnovne zalihe za najmanje 72 sata u slučaju hitnih situacija. Ova strategija dolazi u trenutku kada se EU suočava sa raznim krizama, uključujući geopolitičke tenzije, klimatske promene i sajber pretnje.
U saopštenju Komisije se naglašava da EU mora biti spremna da zaštiti svoje građane i ključne funkcije društva. Građani su pozvani da preduzmu proaktivne mere, kao što su izrada planova za vanredne situacije i skladištenje osnovnih zaliha. Inspiracija za ovu strategiju delimično dolazi iz prakse Nemačke i nordijskih zemalja, koje su razvile javne informativne brošure i aplikacije sa savetima za slučaj krize.
Evropska komesarka Hađa Labib je, kako bi ilustrovala važnost održavanja osnovnih zaliha, u videu pokazala sadržaj svoje torbe za preživljavanje. Iz njenog „survival edition“ paketa izvadila je lične dokumente, lampu, šibice, vodu, nož, lekove, hranu, gotovinu i punjač za telefon. Takođe je preporučila da se u kriznim situacijama imaju i karte za igru i mali radio, ističući da su to neophodne stvari za preživljavanje 72 sata.
Strategija obuhvata 30 ključnih akcija, a jedan od glavnih ciljeva je promocija spremnosti građana. Građani EU su ohrabreni da usvoje praktične mere, kao što je održavanje osnovnih zaliha za najmanje 72 sata u hitnim slučajevima. Takođe, predloženo je da se lekcije o pripravnosti integrišu u školske programe i da se uvede Dan pripravnosti EU.
U dokumentu se naglašava potreba za pripremom na velike višesektorske incidente, uključujući mogućnost oružane agresije na članice EU. Iako EU nema direktne nadležnosti nad civilnim ili vojnim službama, od pandemije COVID-19 preuzela je veću ulogu u kriznom odgovoru, što uključuje zajedničke nabavke vakcina i medicinske opreme.
Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da je Evropa spremna da podrži države članice i partnere kako bi se spasili životi i sredstva za život. Istakla je da nove realnosti zahtevaju novi nivo pripremljenosti, naglašavajući da porodice u poplavnim zonama treba da znaju kako da reaguju kada dođe do poplava.
Planovi za strategiju verovatno će izazvati podeljene reakcije među državama članicama EU, koje imaju različite percepcije pretnji. Skandinavske zemlje već su preduzele mere planiranja za vanredne situacije, dok su Švedska i Norveška preporučile svojim građanima da imaju zalihe vode, hrane i osnovnih lekova.
Potpredsednica Komisije Roksana Minzatu odbacila je optužbe za zastrašivanje i ukazala na važnost pripravnosti kako bi se smanjili potencijalni troškovi i patnje. Naglasila je da je neophodno da se svaka država članica prilagodi svojoj geopolitičkoj situaciji.
Strategija je objavljena u vreme kada su neke države, poput Danske, najavile uvođenje vojnog roka za žene, što dodatno ukazuje na promene u pristupu nacionalnoj sigurnosti. Danska planira da žene koje navrše 18 godina učestvuju u lutriji koja će odrediti hoće li biti pozvane na služenje vojnog roka, dok je to već obavezno za muškarce.
