Brisel – Evropska komisija je danas predstavila novu Strategiju pripravnosti Unije za sprečavanje i reagovanje na nove krize i pretnje. Ova strategija dolazi u trenutku kada se EU suočava sa raznim izazovima, od geopolitičkih tenzija do klimatskih promena, i ima za cilj da poboljša sposobnost članica Unije da se suoče sa ovim krizama. Komisija je naglasila potrebu za povećanjem skladištenja ključne opreme i materijala, pozivajući građane EU da održavaju osnovne zalihe za najmanje 72 sata u slučaju hitnih situacija.
U saopštenju Evropske komisije ističe se da je strategija razvijena kako bi podržala države članice i unapredila kapacitete Evrope u borbi protiv pretnji koje postaju sve složenije. EU se suočava sa izazovima koji ne mogu biti zanemareni, a među njima su sve veće geopolitičke tenzije, hibridne i sajber-bezbednosne pretnje, kao i strani pokušaji manipulacije informacijama. Pored toga, klimatske promene i prirodne katastrofe postaju sve učestalije, što dodatno komplikuje situaciju.
„EU treba da bude spremna da zaštiti svoje građane i ključne društvene funkcije koje su od vitalnog značaja za demokratiju i svakodnevni život“, navodi se u saopštenju. Komisija je naglasila važnost proaktivnog pristupa u vezi sa kriznim situacijama, kao i potrebu za jačanjem otpornosti evropskih društava.
Strategija uključuje mere koje se odnose na jačanje kapaciteta za skladištenje osnovnih zaliha, kao i poboljšanje sistema ranog upozoravanja i odgovora na krize. Takođe, naglašena je važnost saradnje među državama članicama kako bi se obezbedila brza i efikasna reakcija na potencijalne pretnje. U tom smislu, Komisija poziva države članice da razviju nacionalne strategije pripravnosti koje će biti u skladu sa novim smernicama EU.
Jedan od ključnih elemenata strategije je i podsticanje građana da preduzmu proaktivne korake u vezi sa svojim ličnim zaliha. Održavanje osnovnih zaliha hrane, vode i medicinske opreme može značajno doprineti smanjenju panike i haosa u slučaju kriznih situacija. Komisija preporučuje da građani imaju dovoljno zaliha koje će im omogućiti da izdrže najmanje 72 sata bez spoljne pomoći.
Pored skladištenja osnovnih zaliha, strategija takođe naglašava važnost jačanja kapaciteta hitnih službi, kao i unapređenja komunikacijskih sistema koji će omogućiti brzu i efikasnu razmenu informacija tokom krize. U tom smislu, uspostavljanje jasnih komunikacionih kanala između vlasti i građana može značajno doprineti smanjenju stresa i panike u kriznim situacijama.
Osim toga, Evropska komisija planira da organizuje edukativne kampanje koje će informisati građane o važnosti pripravnosti i kako se mogu pripremiti za različite vrste kriza. Ove kampanje će obuhvatiti teme kao što su zaštita od prirodnih katastrofa, sajber-pretnji, ali i geopolitičkih tenzija.
U zaključku, nova strategija Evropske komisije predstavlja sveobuhvatan pristup u borbi protiv različitih pretnji s kojima se EU suočava. Povećanje skladištenja osnovnih zaliha, unapređenje kapaciteta hitnih službi i proaktivno uključivanje građana ključni su elementi ovog plana. S obzirom na sve kompleksnije izazove, EU mora biti spremna da deluje brzo i efikasno kako bi zaštitila svoje građane i očuvala stabilnost i bezbednost svojih društava.
