Evropska komisija je danas objavila da će odložiti predlaganje novog klimatskog cilja EU do prvog kvartala naredne godine, čime se odlaže i dogovor o smanjenju emisija do 2040. godine. Ova odluka dolazi u trenutku kada se EU suočava sa brojnim izazovima u vezi sa klimatskim promenama.
Brisel je prošlog meseca najavio da će izmeniti klimatski zakon EU u ovom tromesečju, što je bio dugo planirani potez kako bi se postavio cilj smanjenja emisija za 90 procenata do 2040. godine. Ovi klimatski ciljevi u zakonu određuju koliko zemlje moraju smanjiti svoje neto emisije u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Međutim, EU je, kao i mnoge druge zemlje, propustila februarski rok za podnošenje klimatskog plana za 2035. godinu UN-u, koji bi trebao da proizađe iz cilja EU do 2040. godine.
Iako je EU obećala da neće odustati od svojih obaveza vezanih za klimatske promene, izazovi su jasni. Predsednik SAD-a Donald Tramp odbacio je zelene ciljeve i povukao svoju zemlju iz Pariskog sporazuma o klimi, što je dovelo do dodatnog pritiska na evropske lidere da ostanu dosledni svojim ekološkim obavezama. U isto vreme, Evropa se suočava sa sve bržim zagrevanjem, što se manifestuje kroz toplotne talase, poplave i suše, za koje naučnici tvrde da su direktno povezane sa globalnim zagrevanjem izazvanim ljudskim delovanjem.
Pored toga, evropska zelena agenda i dalje se suočava sa sve većim pritiskom industrije i nekih vlada koje smatraju da ekološka pravila štete preduzećima koja se već bore s visokim cenama energije i slabom potražnjom. Ova situacija je dovela do toga da je EU ovog meseca pristala da olabavi pravila o smanjenju ugljen-dioksida za proizvođače automobila, nakon molbi predstavnika industrije.
Poljska, koja trenutno predsedava EU, dugotrajno se protivi planu EU o nultoj emisiji do 2050. godine, ističući zabrinutost zbog troškova energetske tranzicije za zemlju koja se u velikoj meri oslanja na ugalj. Ova situacija ukazuje na to da unutar EU postoji značajna razlika u pristupima i prioritetima kada je reč o klimatskim ciljevima i energetskim politikama.
S obzirom na sve ove izazove, postavlja se pitanje kako će EU uspeti da ispuni svoje ambicije u vezi sa smanjenjem emisija i klimatskim ciljevima. Odluka o odlaganju predlaganja novog klimatskog cilja može biti viđena kao znak nesigurnosti unutar bloka, ali i kao prilika da se dodatno razmotre strategije koje će omogućiti postizanje ovih ciljeva na održiv način.
U isto vreme, EU se suočava sa sve većim pritiscima da uskladi svoje klimatske ambicije s ekonomskim realnostima, posebno u svetlu trenutnih ekonomskih teškoća i energetske krize. Ova situacija zahteva pažljivo razmatranje i balansiranje između ekoloških potreba i ekonomskih stvarnosti kako bi se postigla održiva budućnost.
Kratkoročni izazovi sa kojima se EU suočava mogu dovesti do preispitivanja dugoročnih ciljeva, ali je jasno da je klimatska kriza realnost koja zahteva hitnu akciju. U narednim mesecima biće ključno posmatrati kako će EU reagovati na ove izazove i koje će mere biti preduzete kako bi se osiguralo da se ambicije vezane za klimatske promene ne izgube u procesu prilagođavanja trenutnim ekonomskim uslovima.
