Brisel – Evropska komisija pozvaće zemlje EU da brzo postignu dogovor o najhitnijim potrebama u oblasti odbrane, s ciljem pokretanja „projekata na pan-evropskom nivou velikih razmera“, stoji u nacrtu dokumenta u koji je danas Rojters imao uvid. Ovaj dokument o budućnosti evropske odbrane, koji bi trebalo da bude objavljen sledeće nedelje, predstavlja poslednji u nizu koraka koji imaju za cilj da omoguće Evropi da ubrzano pojača svoju odbranu usled straha od ruskog napada i sumnje u budućnost zaštite SAD.
U nacrtu dokumenta se naglašava da se EU suočava sa „bezbednosnom pretnjom bez presedana otkako se konvencionalni rat vratio u Evropu u februaru 2022. godine“, što je posledica ruske invazije na Ukrajinu. Ova situacija je podstakla evropske lidere da razmotre svoje trenutne odbrambene strategije i da preispitaju nivo saradnje unutar NATO-a.
Takođe se ističe da „Evropa ne može da uzme američku bezbednosnu garanciju zdravo za gotovo i mora značajno da pojača svoj doprinos“ da bi održala snagu NATO-a, transatlantskog bezbednosnog saveza. Ova izjava ukazuje na promenu u percepciji evropskih zemalja o svojim odbrambenim kapacitetima i potrebi da postanu samostalnije u oblasti bezbednosti.
Dokument takođe rezimira i proširuje nedavne predloge predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koji su odobreni na samitu lidera EU. Ovi predlozi imaju za cilj da olakšaju evropskim zemljama brzo povećanje potrošnje za odbranu, kako bi se odgovorilo na trenutne bezbednosne izazove.
U dokumentu se identifikuju konkretne oblasti u kojima Evropa ima „praznine u sposobnostima“. To uključuje vazdušnu i protivraketnu odbranu, artiljeriju, municiju i projekte, dronove, vojni transport, veštačku inteligenciju, sajber ratovanje i zaštitu infrastrukture. Ove oblasti su prepoznate kao ključne za jačanje evropske odbrane i pripremu za buduće sukobe.
Na državama članicama EU je da odluče koje projekte će pokrenuti za rešavanje najhitnijih i najkritičnijih potreba. Ovaj pristup omogućava svakoj zemlji da se fokusira na svoje specifične izazove, ali i da doprinese kolektivnoj bezbednosti Evrope. Evropska komisija će pružiti podršku zemljama članicama u razvoju zajedničkih projekata koji će imati pan-evropski značaj.
S obzirom na sve veće tenzije između Rusije i Zapada, evropski lideri shvataju hitnost situacije i potrebu za brzim akcijama. Ovaj dokument predstavlja značajan korak ka jačanju evropske odbrane i smanjenju zavisnosti od američke vojne pomoći. U svetlu trenutnih globalnih pretnji, Evropa se suočava s obavezom da osigura svoju budućnost kroz jačanje sopstvenih kapaciteta.
Povećanje budžeta za odbranu i ulaganje u savremene tehnologije predstavlja ključne tačke ovog plana. Evropska unija se nada da će ovi projekti ne samo doprineti jačanju odbrane, već i potaknuti ekonomski rast i inovacije unutar regiona.
Konačno, s obzirom na nove geopolitičke realnosti, jasno je da će evropske zemlje morati da se udruže kako bi stvorile efektivnije i otpornije odbrambene strukture. Upravni organi EU nastavljaju da rade na strategijama koje će omogućiti bržu i efikasniju reakciju na bilo kakve pretnje koje bi mogle nastati u budućnosti. Ova inicijativa predstavlja istorijski trenutak za Evropu, koja se suočava sa izazovima koji zahtevaju jedinstven pristup i zajedničku akciju.
