Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Milan Bosnić istakao je važnost razumevanja tržišta rada kroz prizmu različitih zanimanja, uključujući i šivače. On je naglasio da su šivači simbol trenutnog stanja u privredi i demografiji, ukazujući na to kako se tržište rada menja u zavisnosti od ponude i potražnje. Bosnić je naglasio da su oni koji se bave deficitarnim zanimanjima u boljoj poziciji i mogu lakše pregovarati o uslovima rada.
Ipak, Bosnić je ukazao na problem sa zapošljavanjem žena starijih od 45 godina, posebno onih sa nižim obrazovanjem. Prema njegovim rečima, mnoge od njih čekaju po više od pet ili deset godina na zaposlenje. Ove žene često nemaju završenu osnovnu školu ili su polukvalifikovane, a uključene su i osobe sa invaliditetom. On je naglasio da poslodavci često radije daju otkaze nego da zaposle žene ovih profila, što ukazuje na potrebu za podizanjem svesti o njihovim sposobnostima.
Predstavnik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković smatra da je situacija na tržištu rada takva da poslodavci, prilikom zapošljavanja, traže efikasnost i rezultate, a ne obraćaju previše pažnje na pol kandidata. Međutim, dodao je da su tradicionalno žene manje zainteresovane za određena zanimanja, posebno u tekstilnoj industriji, koja u Srbiji postepeno nestaje. On je naveo da su ranije mnoge fabrike otvarane, ali da sada nedostaju neophodne sirovine za tu industriju.
Bosnić je takođe naglasio važnost prekvalifikacija koje NSZ nudi, kako bi se nezaposleni prilagodili tržištu rada. Međutim, on je ukazao na pad motivacije među nezaposlenima, koji često pokušavaju da nađu posao, ali bez uspeha. NSZ pokušava da motiviše nezaposlene i obučava ih kako da se najbolje predstavljaju na razgovorima za posao.
Iako je potražnja za programerima, menadžerima i ekonomistima i dalje visoka, Atanacković je istakao probleme sa pronalaženjem kandidata za određena zanimanja, naglašavajući da se često mora platiti više kako bi se privukli radnici. Razlike u platama među zaposlenima sa sličnim obrazovanjem su velike, a konkurencija među poslodavcima raste. U situacijama kada nedostaju radnici određenog profila, radna snaga se uvozi iz Azije, uključujući i visoko obrazovane ljude.
U svetlu ovih informacija, jasno je da tržište rada u Srbiji suočava sa mnogim izazovima. Od potrebe za prekvalifikacijom radnika do preispitivanja stavova prema starijim ženama i osobama sa invaliditetom, situacija zahteva hitne akcije kako bi se poboljšala zapošljivost i socijalna inkluzija.
Dok se neke profesije suočavaju sa smanjenjem tražnje, druge, kao što su programeri i menadžeri, ostaju na vrhu liste traženih zanimanja. U tom kontekstu, važno je da institucije, kao što je NSZ, nastave da rade na prekvalifikaciji i osnaživanju pojedinaca koji su van tržišta rada, kako bi se povećala njihova konkurentnost i šanse za zapošljavanje.
U zaključku, suštinski problem ostaje u premošćavanju jaza između potreba tržišta i dostupnih radnika. Potrebno je raditi na stvaranju pozitivnog okruženja koje će podsticati zapošljavanje i smanjiti nezaposlenost, posebno među ranjivim grupama kao što su žene starije od 45 godina i osobe sa invaliditetom. Ova pitanja zahtevaju sveobuhvatan pristup koji uključuje javni sektor, privatne poslodavce i obrazovne institucije, kako bi se osiguralo da svi imaju jednake šanse na tržištu rada.
