Lideri zemalja članica Evropske unije sastali su se u Briselu kako bi razgovarali o ključnim pitanjima evropske odbrane i konkurentnosti. Na sastanku su usvojeni zaključci o situaciji u Ukrajini, ali bez prisustva Mađarske. Tokom rasprave, lideri su se dotakli i situacije na Zapadnom Balkanu, naglašavajući potrebu za detaljnijom analizom ovog regiona u aprilu.
Francuski predsednik Emanuel Makron istakao je važnost jačanja evropskog stuba NATO-a, naglašavajući da EU mora preuzeti veću odgovornost za sopstvenu bezbednost i buduće garancije Ukrajini. On je podvukao da povećanje autonomije u oblasti odbrane ne znači slabljenje NATO-a, već napredak ka jačanju evropske odbrambene sposobnosti.
Hrvatski premijer Andrej Plenković naglasio je potrebu za ozbiljnom raspravom o trenutnoj situaciji u regionu, posebno u svetlu zbivanja u Bosni i Hercegovini i Srbiji. On je ukazao na važnost uključivanja visoke predstavnice Kaje Kalas u razgovore o ovoj temi.
Na sastanku je posebno razmatrana Bela knjiga o evropskoj odbrani, kao i odbrambeni paket koji je Evropska komisija dala na uvid. Ovaj dokument ima za cilj da ojača bezbednost Evrope u svetlu trenutnih pretnji i potreba za podrškom Ukrajini. Komesar za odbranu EU Andrijus Kubilijus citirao je Ursulu fon der Lajen, rekavši da „ako Evropa želi da izbegne rat, mora da se pripremi za rat.“
Planovi za unapređenje odbrane uključuju tri glavna pravca: podršku odbrambenoj industriji, jačanje jedinstvenog tržišta odbrane i pripremu za najgore scenarije. Kalas je naglasila da je ključna potreba za zajedničkim radom na odbrani, uz isticanje da Ukrajina mora biti deo tog procesa. Ona je dodala da je potrebno dugoročno planirati naoružavanje Ukrajine kako bi se sprečili budući napadi.
Evropska unija planira da investira 800 milijardi evra u naoružavanje do 2030. godine, a sredstva će biti obezbeđena kroz promene u nacionalnim budžetima, posebne fondove i zaduživanje. Kubilijus je ukazao na to da građani EU ne bi trebali zavisiti od američke vojne pomoći za svoju odbranu, naglašavajući da Evropa mora preuzeti odgovornost za svoju bezbednost.
Na sastanku je priznato da je potrebno više vremena za analizu Belu knjigu, ali su prvi komentari bili pozitivni. Grčki premijer Kirjakos Micotakis istakao je važnost povećanja izdvajanja za odbranu u okviru strogo definisanih fiskalnih pravila, dok je nemački kancelar Olaf Šolc naglasio potrebu za fokusiranjem na jačanje sopstvenih odbrambenih sposobnosti i sposobnosti NATO-saveza.
Rat u Ukrajini, koji se već ušao u četvrtu godinu, postavlja ozbiljne izazove za evropsku bezbednost. Evropski komesar za odbranu upozorio je da bi do 2030. godine Rusija mogla napasti neku članicu NATO-a. Bela knjiga o evropskoj odbrani predstavlja prvi korak ka rešenju ovih izazova, ali se suočava s vremenom koje ističe.
Sve u svemu, lideri EU su svesni hitnosti situacije, a razgovori u Briselu predstavljaju važan korak ka unapređenju zajedničke evropske odbrane i jačanju stabilnosti u regionu.
