Zemlje članice Evropske unije planiraju da se sastanu u sredu, 9. aprila, kako bi glasale o kontramerama na američke tarife na čelik i aluminijum, izjavio je danas jedan visoko pozicionirani zvaničnik EU. Ovaj potez dolazi u trenutku kada su tenzije između EU i Sjedinjenih Američkih Država dostigle novi vrhunac, zbog uvođenja novih carina od strane američke administracije.
Prema rečima zvaničnika, predlog koji je iznela Evropska komisija biće usvojen ukoliko se ne usprotivi kvalifikovana većina od 15 zemalja članica koje predstavljaju 65 odsto ukupnog stanovništva EU. Ova odluka je deo šireg plana EU da odgovori na mere koje su preduzele Sjedinjene Američke Države, a koje se smatraju nepravednim i protekcionističkim.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je ranije danas oštro kritikovala nove američke carine, istakla je da EU već aktivno priprema kontramere. „Evropa je u završnoj fazi prvog paketa mera kao odgovor na prve carine na čelik, a pripremamo i dodatne mere ako pregovori ne budu dali rezultate“, izjavila je Fon der Lajen. Ova izjava naglašava ozbiljnost situacije i spremnost EU da zaštiti svoje interese.
Američki predsednik Donald Tramp je, s druge strane, uveo recipročne carine za više od 180 zemalja i teritorija sveta, uključujući i tarifu od 20 odsto na robu koja se uvozi iz EU. Ove mere su deo šire strategije Trampove administracije da zaštiti američku industriju i smanji uvoz, što je izazvalo brojne međunarodne tenzije.
Pored carina na čelik i aluminijum, Trampova administracija je 2. aprila proglasila dan kao „Dan oslobođenja“, kada su uvedene dodatne carine od 25 odsto na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje. Ove mere dolaze kao odgovor na prethodne tarife i dodatno komplikuju trgovinske odnose između SAD-a i EU.
U svetlu ovih događaja, mnoge evropske zemlje izražavaju zabrinutost zbog mogućih ekonomskih posledica koje bi ove tarife mogle imati na njihove industrije. Tarife na čelik i aluminijum, kao i na automobile, mogu značajno uticati na proizvodne kapacitete i izvoznu sposobnost zemalja članica EU, posebno onih koje su snažno zavisne od ovih sektora.
EU se suočava s izazovima ne samo u vezi s trgovinskim pitanjima, već i u širem kontekstu geopolitike. Ove trgovinske napetosti dolaze u trenutku kada se EU bori s unutrašnjim problemima, uključujući ekonomske oporavke nakon pandemije COVID-19 i političke tenzije među članicama.
Kako bi se suočila s ovim izazovima, EU mora razmotriti ne samo brze odgovore na američke tarife, već i dugoročne strategije koje će osigurati stabilnost i konkurentnost evropske ekonomije. Odluka o kontramerama bi mogla postaviti temelje za buduće trgovinske odnose između SAD-a i EU, kao i za odnose unutar same Unije.
Uprkos trenutnim teškoćama, zvaničnici EU ostaju optimistični da će dijalog s američkom administracijom doprineti rešenju ovih problema. Međutim, s obzirom na nedavne izjave Trampove administracije, teško je predvideti kako će se situacija razvijati.
U svakom slučaju, odluka koju će zemlje članice EU doneti 9. aprila biće ključna za budućnost trgovinskih odnosa s Amerikom i može imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost i razvoj unutar EU. Preostaje da se vidi da li će EU uspeti da se dogovori o zajedničkom pristupu ili će pojedine zemlje i dalje težiti ka bilateralnim dogovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama.
