Evropska komisija je danas predstavila svoju novu Strategiju pripravnosti Unije koja ima za cilj da spreči i reaguje na nove krize i pretnje. U okviru ove strategije, Komisija je naglasila potrebu za povećanjem skladištenja ključne opreme i materijala, kao i podstakla građane zemalja članica EU da održavaju osnovne zalihe za najmanje 72 sata u slučaju hitnih situacija.
U saopštenju Komisije se ističe da strategija ima za cilj da pomogne državama članicama EU i unapredi sposobnosti Evrope u prevenciji i odgovoru na sve složenije krize i izazove koji se ne mogu zanemariti. Ove pretnje uključuju geopolitičke tenzije, hibridne i sajber-bezbednosne pretnje, kao i klimatske promene i prirodne katastrofe.
„Evropa treba da bude spremna da zaštiti svoje građane i ključne društvene funkcije, koje su od vitalnog značaja za demokratiju i svakodnevni život“, navodi se u saopštenju. U tom kontekstu, strategija obuhvata 30 ključnih akcija i detaljan akcioni plan za unapređenje ciljeva Unije pripravnosti, a jedan od glavnih ciljeva je promovisanje spremnosti građana.
Građani EU su ohrabreni da preduzmu praktične mere, poput održavanja osnovnih zaliha za najmanje 72 sata u hitnim slučajevima. Pored toga, strategija predlaže da se lekcije o pripravnosti integrišu u školske programe, kao i da se ustanovi Dan pripravnosti EU.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da je Evropa spremna da podrži države članice i svoje partnere od poverenja u susedstvu kako bi se spasili životi i sredstva za život. „Nove realnosti zahtevaju novi nivo pripremljenosti u Evropi. Našim građanima, državama članicama i preduzećima su potrebni pravi alati da deluju kako bi se sprečile krize i brzo reagovalo kada dođe do katastrofe“, naglasila je ona.
Fon der Lajen je takođe ukazala na važnost informisanja građana o postupcima koje treba preduzeti u slučajevima prirodnih katastrofa, kao što su poplave. „Porodice koje žive u poplavnim zonama treba da znaju šta da rade kada se vode podignu. Sistemi ranog upozorenja mogu da spreče da regioni pogođeni šumskim požarima izgube dragoceno vreme“, dodala je.
Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas istakla je da je važno da Evropa bude snažnija na svim frontovima i na svim nivoima društva. „Uvek je bolje sprečiti krize nego se baviti njihovim posledicama“, navela je Kalas, čime je podvukla značaj preventivnog delovanja.
Ova strategija dolazi nakon izveštaja bivšeg finskog predsednika Saulija Ninista, koji je ukazao na hitnu potrebu za jačanjem civilne i vojne pripravnosti u Evropi. Izveštaj je naglasio važnost integrisanog pristupa koji obuhvata sve opasnosti, sve nivoe vlasti i celokupno društvo.
Evropa se suočava sa različitim pretnjama i izazovima koji zahtevaju hitne i efikasne odgovore. Od klimatskih promena do sajber pretnji, EU se mora prilagoditi novim realnostima kako bi zaštitila svoje građane i obezbedila stabilnost. Ova strategija predstavlja korak ka jačanju kapaciteta Unije da odgovori na buduće krize i osigura sigurnost i dobrobit svojih građana.
Na kraju, važno je napomenuti da je pripremljenost ključna za minimiziranje posledica kriza. Građani i vlasti moraju raditi zajedno kako bi se obezbedila sigurnost i otpornost društva na sve izazove koji dolaze.
