Evropski parlament je usvojio godišnji izveštaj o sprovođenju Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, koji naglašava odlučnost EU da se suoči s ključnim geopolitičkim izazovima. Šef spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, Dejvid Mekalister, istakao je da se u izveštaju posebno obraća pažnja na rusku agresiju na Ukrajinu, sukobe na Bliskom istoku i rastuću konkurenciju velikih sila.
Izveštaj pozdravlja otvaranje pregovora o pristupanju sa Ukrajinom, Moldavijom i Bosnom i Hercegovinom, a zemlje kandidatkinje se pozivaju da se usklade sa spoljnom politikom EU. Mekalister je naglasio da proširenje EU predstavlja dugoročno ulaganje u mir, demokratiju i stabilnost na kontinentu, ali da to zahteva posvećenost kako od strane EU, tako i od zemalja kandidata. Kada je reč o Zapadnom Balkanu, naglašena je važnost dijaloga, reformi i usklađivanja sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije.
U rezoluciji koju priprema Odbor Evropskog parlamenta, pozdravlja se „uspešan nastavak dijaloga“ o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici između EU i partnera na Zapadnom Balkanu. Međutim, ponovljen je stav da Srbija, kako bi napredovala u evrointegracijama, treba da se uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i da nastavi sa reformama vezanim za EU.
Vlasti u Srbiji pozvane su da „obezbede konstruktivan i inkluzivan dijalog u celom političkom spektru“. Izveštaj naglašava da je „pravilno funkcionisanje demokratskih institucija“ ključno za proces pristupanja Srbije EU.
Dijalog između Beograda i Prištine takođe je bio u fokusu, pri čemu se izražava žaljenje zbog nedostatka napretka u normalizaciji odnosa. Pozvani su obe strane da ulože napore i posvete se dijalogu uz posredovanje EU. Visoka predstavnica EU dobila je zadatak da iskoristi novi mandat Komisije kako bi prevazišla zastoj u dijalogu i osmislila inovativan pristup u posredovanju.
Parlament je, sa 399 glasova za, 198 protiv i 71 uzdržanim, usvojio i rezoluciju o zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici. U ovoj rezoluciji izražena je duboka zabrinutost zbog „očigledne promene u stavu SAD“ prema ratu u Ukrajini. EU je osudila sve pokušaje da se ukrajinsko rukovodstvo prisili na predaju ruskom agresoru, ističući da svaki mogući mirovni sporazum mora poštovati nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, uz čvrste bezbednosne garancije koje bi odvratile buduće ruske agresije.
Ovaj izveštaj i rezolucija predstavljaju ključne korake u jačanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, a posebno su usmereni na unapređenje odnosa sa zemljama kandidatinjama i partnerima na Balkanu. S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, EU se pozicionira kao lider u promovisanju mira, stabilnosti i demokratije, dok istovremeno stvara pritisak na zemlje poput Srbije da se usklade s njenim politikama i vrednostima.
S obzirom na sve navedeno, izveštaj Evropskog parlamenta može se smatrati jasnom porukom za sve zemlje regiona: napredovanje ka članstvu u EU zahteva konkretne korake ka usklađivanju sa evropskim standardima i politikama, a dijalog i saradnja su ključni za postizanje ovih ciljeva.
