BRISEL – Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potvrdila je danas da je Evropska unija spremna da pregovara sa američkom administracijom o sveobuhvatnim uvoznim carinama koje je najavio predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp. Ova izjava dolazi nakon što je Tramp najavio uvođenje novih carina za proizvode iz EU, što bi moglo imati značajne posledice po trgovinske odnose između SAD i Evrope.
Fon der Lajen je istakla da Brisel ne samo da je otvoren za dijalog, već je i spreman da preduzme kontramere ukoliko to bude potrebno. Ova situacija stvara napetosti u međunarodnim trgovinskim odnosima, posebno s obzirom na to da je Tramp naveo da će carine biti usmerene prema zemljama sa kojima SAD imaju visok trgovinski deficit.
Na sastanku sa predstavnicima industrije čelika i metala, Fon der Lajen je razgovarala o potencijalnim posledicama američkih carina na čelik, aluminijum i srodne derivate. Ovaj sastanak je bio usmeren na prikupljanje mišljenja i predloga kako bi se Evropska unija što efikasnije odgovorila na mere koje dolaze iz Vašingtona. Predsednica Evropske komisije je naglasila važnost zajedničkog pristupa i saradnje među državama članicama EU kako bi se ublažile negativne posledice trgovinskog sukoba.
Od 9. aprila, Tramp planira da uvede pojedinačne američke carine prema zemljama sa kojima SAD imaju visoke trgovinske deficite, što dodatno komplikuje situaciju. Evropska unija, koja je već suočena sa izazovima poput brexita i unutrašnjih ekonomskih turbulencija, sada mora da se bavi i ovim novim trgovinskim izazovima.
U kontekstu ovih događaja, Fon der Lajen je takođe izjavila da će EU nastojati da minimizira negativan uticaj trgovinskog sukoba sa SAD na Norvešku. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa norveškim premijerom Jonasom Garom Stereom, ona je naglasila važnost održavanja bliskih kontakata kako bi se smanjili efekti odluka koje donose EU i SAD. Norveška, iako nije članica EU, značajno zavisi od trgovinskih odnosa sa EU, s obzirom na to da dve trećine njenog izvoza ide ka ovom tržištu, uključujući velike količine nafte i gasa.
Norveška je u prošlosti odbila članstvo u EU na referendumima 1972. i 1994. godine, ali je, zajedno sa Islandom i Lihtenštajnom, deo zajedničkog tržišta Evropske unije kroz sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru (EEA). Ova situacija stavlja Norvešku u osetljivu poziciju, jer bi bilo kakve trgovinske tenzije između EU i SAD mogle direktno uticati na ekonomiju Norveške, koja se oslanja na izvoz energenata.
Strah od globalne eskalacije trgovinskog sukoba raste, naročito nakon što je Tramp uveo široke carine na skoro sav uvoz u SAD. Carine na robu iz EU iznose 20 procenata, dok su one na robu iz Norveške nešto niže, na 16 procenata. Ove mere predstavljaju potencijalnu pretnju za mnoge industrije u EU, koje bi mogle biti pogođene povećanjem troškova i smanjenjem konkurentnosti na američkom tržištu.
Kako se situacija razvija, Evropska unija će morati da pronađe balans između zaštite svojih interesa i očuvanja stabilnih trgovinskih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Očekuje se da će sledeći dani doneti nove vesti o pregovorima i potencijalnim rešenjima, dok se sve strane nadaju da će trgovinski sukobi biti rešeni dijalogom, a ne eskalacijom tenzija.
