Duodrama „Pupin – poslednji san“ biće izvedena u subotu, 22. marta, u 19.30 časova, u Muzeju nauke i tehnike. Ova predstava istražuje važna pitanja nauke, imigracije, patriotizma, identiteta, jezika, kao i odnosa prema rasejanju i tuđini.
Tekst predstave je napisala Vjera Mujović, koja je inspiraciju pronašla u autobiografiji Mihajla Pupina, koja je dobila Pulicerovu nagradu, srpskoj narodnoj književnosti, Novom zavetu i narodnim poslovicama. Režiju potpisuje Miloš Pavlović, dok lik Mihajla Pupina igra Dušan Matejić. Ulogu njegove majke, Pijade Pupin, igra sama autorka, Vjera Mujović.
U stručnom timu predstave su Aleksandra Ninković Tašić kao saradnica, kompozitor Rade Radivojević, Igor Todorović zadužen za kostime, kao i Ljiljana Mrkić Popović koja se bavi scenskim govorom. Kreativnu podršku pružili su Una Pavlović (art dizajn), Mina Cvetinović Pavkov (video), Dragomir Nikolić (animacija) i Milan Tvrdišić (fotografija).
Predstava osvetljava život Mihajla Pupina, jednog od najvećih svetskih naučnika, koji je, uprkos tome što je živeo u rasejanju, tokom svog života značajno pomogao Srbiji. Njegov doprinos bio je posebno izražen u vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kada je, zahvaljujući prijateljstvu sa američkim predsednikom Voodenom Wilsonom, srpska zastava prvi put zavijorila u Vašingtonu 1918. godine.
Pupin je bio veoma angažovan u obrazovanju mladih ljudi i doprineo je dobrobiti Srbije kroz osnivanje fondova i organizovanje pomoći. Njegova duodrama prikazuje zamišljeni susret između majke Pijade i sina Mihajla. U dubokoj starosti, Mihajlo se priseća svog života – od detinjstva i naučnih uspeha, do patriotizma i iskustava imigranta u svetlu velikih istorijskih događaja, dok mu majka pruža utehu i podršku.
Jedan od inovativnih elemenata predstave je upotreba mobilnih telefona, koji omogućavaju gledaocima da prate performans iz različitih perspektiva. Ova upotreba novih medija simbolizuje Pupinov značaj u telekomunikacijama i njegov doprinos razvoju tehnologije, za koje je dobio ključne patente.
Pupin je bio istaknuti naučnik, čiji su doprinosi nauci i tehnologiji ostavili dubok trag. Njegov rad u oblasti telekomunikacija i izum raznih uređaja doprineli su razvoju modernih komunikacija. Predstava se ne samo bavi njegovim naučnim dostignućima, već i emocionalnim i ljudskim aspektima njegovog života, pružajući publici uvid u to kako je kao imigrant doživljavao sve promene i izazove koje je nosio sa sobom.
Kroz ovu duodramu, publika će imati priliku da se upozna sa srpskom kulturom i istorijom, kao i sa Pupinovim ličnim pričama koje su oblikovale njegov identitet. Predstava „Pupin – poslednji san“ takođe poziva na razmišljanje o značaju pripadnosti, identitetu i kako ti koncepti oblikuju naše živote.
Ova predstava predstavlja spoj umetnosti i nauke, nudeći gledaocima jedinstveno iskustvo koje će ih podstaknuti na razmišljanje o važnosti ličnosti poput Mihajla Pupina u savremenom svetu. U vremenu kada se često suočavamo sa pitanjima identiteta i pripadnosti, „Pupin – poslednji san“ može biti inspiracija za sve nas da se setimo svojih korena i značaja zajednice kojoj pripadamo.
Kako se približava datum izvođenja, očekuje se veliki interes publike, koja će na ovom događaju imati priliku da se poveže sa ličnošću koja je ostavila neizbrisiv trag u istoriji nauke i kulture.
