Detaljna analiza digitalne verzije „Titanika“, koja je napravljena za novi dokumentarac pod nazivom „Titanik: Digitalna vaskrsnuća“, donosi nova saznanja o poslednjim trenucima ovog legendarnog broda, koji je potonuo 1912. godine u Atlantskom okeanu. Koristeći napredne tehnologije, istraživači su stvorili vernu 3D repliku broda, koja je otkrila razorne posledice sudara sa santom leda, što je rezultiralo gubitkom oko 1.500 života.
Simulacija nesreće pokazuje da su se nakon udara na trupu broda pojavile rupe veličine papira A4, koje su na kraju dovele do potonuća. „Titanik je poslednji preživeli svedok te tragedije i još uvek ima priče koje želi da ispriča“, ističe Parks Stivenson, analitičar specijalizovan za ovu olupinu.
Olupina Titanika, koja se nalazi na dubini od 3.800 metara, mapirana je pomoću podvodnih robota za potrebe dokumentarca koji su producirali National Geographic i Atlantic Productions. Više od 700.000 fotografija, snimljenih iz različitih uglova, korišćeno je za izradu digitalnog „blizanca“ Titanika, koji je prvi put predstavljen javnosti na BBC-u 2023. godine. Novi snimci pružaju celokupni pogled na Titanik, koji su prethodne ekspedicije mogle samo fragmentarno istraživati.
Pramac broda leži uspravno na morskom dnu, dok je krma u potpunosti zgnječena usled udara o morsko dno nakon što se brod prelomio. Na jednom od detaljnih prikaza vidi se prozorčić, čije je staklo verovatno razbijeno prilikom kontakta sa ledenim bregom, što se poklapa sa izjavama preživelih da je led prodro u kabine putnika. Takođe, jasno je vidljiva i jedna od ogromnih kotlarnica, što ukazuje na to da su još uvek bili pod pritiskom kada su potonuli.
Na palubi krme pronađen je ventil koji je ostao otvoren, što sugeriše da je para i dalje kružila kroz sistem za proizvodnju električne energije. Tim inženjera na čelu sa Džozefom Belom ostao je na brodu do samog kraja, kako bi obezbedio struju i osvetljenje, čime su omogućili posadi da spusti čamce za spasavanje.
Iako su svi poginuli u katastrofi, njihovo herojstvo spasilo je mnoge živote. „Oni su omogućili da svetla i napajanje ostanu uključeni do samog kraja“, naglašava Stivenson. „Sprečili su haos koliko su mogli, i sve to simbolizuje taj otvoreni ventil na krmi“.
Nova simulacija nesreće dodatno osvetljava način na koji je brod potonuo. Koristeći detaljan strukturni model izrađen prema originalnim planovima broda, kao i informacije o brzini, pravcu i poziciji broda, istraživači su pokušali precizno da prikažu kako su oštećenja nastala. Profesor Džom-Ki Pajk sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji je predvodio istraživanje, ističe da su koristili napredne numeričke algoritme i superračunare za rekonstrukciju.
Simulacija ukazuje na to da je udarac u ledeni breg bio blag, ali da je ostavio niz manjih rupa duž jednog uskog dela trupa. Iako je Titanik bio projektovan da pluta i ako četiri vodootporna odeljka budu poplavljena, ispostavilo se da je led probio šest, što je bilo dovoljno za potonuće. Rupe su bile raspoređene duž velikog dela broda, što je omogućilo postepeno, ali konstantno ulazak vode, sve dok nisu svi odeljci bili puni.
„Novi snimci donose dragocene uvide o kobnoj noći“, napominje Stivenson, „ali stručnjacima će biti potrebne godine da detaljno analiziraju svaki segment 3D modela“. Titanik, kako se čini, otkriva svoje priče deo po deo, ostavljajući istraživače sa željom da saznaju još više o ovoj tragičnoj sudbini.
