Test inteligencije je uveden pre 121 godinu, a prosečan koeficijent inteligencije (IQ) tokom istorije je rastao zajedno sa razvojem tehnologije. Međutim, u poslednjim godinama primećeno je usporavanje, pa čak i opadanje ovog trenda, što su pokazala različita istraživanja. Mnogi stručnjaci smatraju da su uzroci ovog fenomena povećana upotreba pametnih telefona i društvenih mreža. Pojam „TikTok mozak“ postao je popularan u diskusijama o mentalnim sposobnostima tinejdžera, a Oksford rečnik ga je proglasio za reč godine 2024.
Novi članak Financial Times-a analizira rezultate PISA testa, koji se fokusira na učenike od 15 godina i meri njihovu pismenost u čitanju, matematici i nauci. Podaci sugerišu da je koeficijent inteligencije dostigao vrhunac oko 2010. godine. Urednik FT-a, Džon Bern-Mardok, ukazuje da je ovaj trenutak označen kao „tačka preokreta“ u razumevanju kako ljudi obrađuju informacije, koje se sve više dobijaju onlajn. Opadanje matematičkih i pismenih veština, smatra, može biti povezano sa prelaskom sa tradicionalnog učenja iz teksta na konzumiranje vizuelnog sadržaja.
Bern-Mardok naglašava da se opadanje u čitanju ne posmatra samo kao pad u veštinama, već kao šira erozija sposobnosti za mentalni fokus. Uočava se da je porast broja tinejdžera koji prijavljuju poteškoće na PISA testovima povezan sa promenama u načinu obrade informacija, prelazom sa čitanja na vizuelni sadržaj tokom poslednjih dvadeset godina.
Rezultati PISA testa ukazuju na opadanje performansi u svim oblastima između 2012. i 2018. godine, a taj trend nije ograničen samo na tinejdžere; odrasli pokazuju slične obrasce opadanja. To znači da se opadanje sposobnosti za rezonovanje i rešavanje problema širi na sve starosne grupe.
Fenomen „truljenja mozga“ se definiše kao pogoršanje mentalnog stanja usled prekomernog konzumiranja trivijalnog sadržaja na internetu. Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Tianđin pokazuje da su mladi ljudi koji najviše gledaju kratke videe na platformama poput TikToka imali značajne promene u strukturi mozga. Oni su imali više sive materije u orbitofrontalnom korteksu, što ukazuje na povećanu osetljivost na nagrade povezane sa ovim sadržajem.
Ovo istraživanje sugeriše da prekomerno gledanje kratkih videa može dovesti do „neuronskog nadimanja“, gde mozak postaje prilagođen za efikasniju obradu ovog tipa sadržaja. Ove promene mogu stvoriti spiralu zavisnosti, gde gledanje više videa jača ove neuronske puteve.
Istraživači su takođe otkrili povezanost između zavisnosti od videa i osećaja zavisti, što može povećati verovatnoću konzumiranja kratkih sadržaja. Ova zavisnost može dovesti do problema kao što su poteškoće u odvajanju od videa i prekomerno poređenje sa drugima.
Dok su rezultati ovog istraživanja alarmantni, važno je sagledati ih u širem kontekstu. Tehnološki napredak i novi mediji odavno izazivaju preuveličane tvrdnje o svojim uticajima na ljudski mozak. Iako se može činiti da su ove promene u strukturi mozga zabrinjavajuće, važno je istraživati i razumeti ograničenja ovakvih studija.
Istoričari i stručnjaci ukazuju na to da je prošlo skoro 20 godina od kada su se pojavili slični strahovi o uticaju interneta na ljudski um. Mnoge ranije studije su bile zasnovane na sumnjivim metodologijama i nisu pružile čvrste dokaze o negativnim efektima. Neurološke promene u ljudskom mozgu su složene i zahtevaće dalja istraživanja kako bi se razumele sve implikacije savremenih tehnologija na ljudsku inteligenciju i mentalno zdravlje.
