Poslednjih dana se vodi intenzivna rasprava među egiptolozima nakon što su neki istraživači tvrdili da su pronašli „podzemni grad“ ispod piramida u Gizi. Ova tvrdnja, zasnovana na radarskim snimcima, izazvala je različite reakcije u naučnoj zajednici. Da li je ovo otkriće zaista revolucionarno ili je preuveličano?
Italijanski istraživači, predvođeni profesorom Koradom Malangom sa Univerziteta u Pizi, tvrde da su otkrili veliku podzemnu mrežu ispod egipatskih piramida. Oni navode da radarski snimci prikazuju ogromne vertikalne šahte, spiralne stepenice, kanale koji podsećaju na cevovode za vodosnabdevanje, kao i skrivenu mrežu objekata više od 610 metara ispod površine. Pored toga, sugerišu da bi legendarna Dvorana zapisa, koja se povezuje sa drevnim egipatskim znanjem, mogla biti smeštena unutar ovog podzemnog kompleksa.
Tim istraživača je na konferenciji za novinare izjavio: „Kada uvećamo slike, otkrićemo da se ispod njih krije ono što se može opisati samo kao pravi podzemni grad.“ Ova izjava je izazvala veliku pažnju, ali i sumnju među stručnjacima.
Međutim, ne dele svi ekspertni entuzijazam. Profesor Lorens Konjers sa Univerziteta u Denveru, stručnjak za radarsku tehnologiju, nazvao je ove tvrdnje „preuveličanjem“. On ističe da tehnologija koja je korišćena — radarski impulsi sa satelita — ne može da prodre toliko duboko u zemlju, što postavlja pitanje validnosti ovih otkrića. Konjers je, međutim, priznao da bi manji objekti mogli biti pronađeni ispod piramida, naglašavajući da su Maje i drugi narodi u drevnoj Mesoamerici često gradili piramide na ulazima u pećine ili šupljine koje su im imale ceremonijalno značenje.
Egipatski arheolog dr Zahi Havas takođe je izrazio sumnju u ova otkrića, tvrdeći da istraživači nisu u pravu i da njihova tvrdnja nema naučnu osnovu. Njegovo mišljenje ukazuje na potrebu za oprezom kada su u pitanju ovakve tvrdnje, posebno kada se radi o značajnim arheološkim lokacijama kao što su piramide u Gizi.
Rad profesora Malange i njegovih kolega, uključujući Filipa Biondija i Armanda Meija, bio je tema diskusije na brifingu u Italiji prošle nedelje, ali njihovi nalazi još uvek nisu objavljeni u recenziranom naučnom časopisu. Ovo je dodatno podstaklo sumnju u verodostojnost njihovih tvrdnji, jer recenzirani radovi prolaze rigorozne provere pre nego što postanu deo naučne literature.
Tim istraživača se fokusirao na Kefrenovu piramidu, jednu od tri glavne piramide u kompleksu Gize, pored piramida Keops i Menkaura. Veruje se da su ove monumentalne građevine izgrađene pre oko 4.500 godina i da se nalaze na zapadnoj obali Nila u severnom Egiptu. Zbog njihove istorijske i kulturne vrednosti, svako novo otkriće se pažljivo prati, ali je važno da se oslanjamo na rigorozne naučne metode i validne dokaze.
U svetu arheologije, posebno kada su u pitanju monumentalne strukture kao što su egipatske piramide, svako novo otkriće može doneti značajne promene u našem razumevanju prošlosti. Ipak, kao što pokazuje trenutna situacija oko tvrdnji o podzemnom gradu, važno je održavati kritički pristup i oslanjati se na naučne metode kako bismo došli do tačnih i pouzdanih informacija. Diskusije poput ove ne samo da podstiču istraživanje, već i osvešćuju javnost o kompleksnosti arheoloških istraživanja i značaju rigorozne naučne provere.
