Desetine železničkih ruta koje su pokrenute u poslednjih nekoliko godina olakšavaju putovanje preko granica evropskih zemalja, ali nedavno predstavljen predlog kopenhaškog think tanka 21st Europe ima ambiciozniji plan za povezivanje kontinenta. Ova organizacija planira izgradnju panevropske mreže brzih vozova pod nazivom Starline, koja bi funkcionisala na način sličan metro sistemu, povezujući 39 destinacija u Evropi, uključujući Veliku Britaniju, Tursku i Ukrajinu.
Mreža Starline ima za cilj preoblikovanje „fragmentirane, neujednačene i često spore“ železničke infrastrukture Starog kontinenta, stvarajući ultra-brze veze koje bi se mogle takmičiti sa vazdušnim saobraćajem. Prema rečima think tanka, „istinski integrisani železnički sistem više nije samo pitanje udobnosti; to je strateška neophodnost za otpornost Evrope u 21. veku.“
Zamišljena kao sistem sličan metrou, Starline bi promenila način na koji Evropljani doživljavaju svoj kontinent, omogućavajući brze i jednostavne veze između gradova. Organizacija 21st Europe planira da mreža bude operativna do 2040. godine, iako ostaje pitanje koliko je ova vizija realna.
Panevropski železnički sistem bi sigurno bio popularan među putnicima, s obzirom na to da je potražnja za otvorenim i pristupačnim putovanjima očigledna. Iako je u izradi transevropska transportna mreža (TEN-T), 21st Europe smatra da ovoj inicijativi nedostaju „ambicija i dizajn“ kako bi se poboljšalo korisničko iskustvo i stvorila prepoznatljiva železnička mreža u Evropi.
Grupa tvrdi da trenutni sistem funkcioniše fragmentisano, sa nepovezanim stanicama i različitim dizajnima vozova. Ova situacija otežava putnicima da uživaju u putovanju kao celokupnom iskustvu. U poređenju sa drugim vidovima prevoza, kao što su japanski brzi vozovi ili skandinavski aerodromi, železnica bi mogla postati funkcionalna i prijatna.
Starline mreža predviđa brži transport, sa vozovima koji bi saobraćali brzinom od 300-400 km/h. Ovo bi omogućilo putnicima da putuju od Helsinkija do Berlina za nešto više od pet sati, umesto trenutnog celodnevnog putovanja. Tako bi se promenila i tradicionalna noćna putovanja, poput onog od Kijeva do Berlina, u predvidive i efikasne veze.
Vozovi Starline bi imali prepoznatljivu tamno plavu spoljašnjost, a vagoni bi bili organizovani prema potrebama putnika, sa tišim zonama za rad i delovima prilagođenim porodicama. Stanice bi bile izgrađene u blizini velikih gradova, sa vezama na gradske transportne sisteme, i zamišljene kao kulturna središta sa restoranima, prodavnicama i prostorima za događaje.
Osim toga, 21st Europe vidi Starline kao ekološki projekat, s obzirom na to da transport doprinosi velikim emisijama gasova staklene bašte u EU. Brzi vozovi emituju do 90% manje CO2 po putovanju u poređenju sa kratkim letovima. Iako su neke zemlje već ograničile kratke letove gde postoje železničke alternative, pravi uticaj zahteva kontinentalni pristup.
Organizacija predlaže centralnu koordinaciju za vozove, iskustvo putnika i tehnologiju, dok bi nacionalni železnički operateri upravljali rutama prema modelu franšize. Ovaj sistem bi bio javno finansiran i nadgledan od strane nove Evropske železničke uprave (ERA), koja bi osigurala koordinaciju i interoperabilnost.
Da bi Starline postao evropski sistem, potrebni su usklađeni radni sporazumi, tehnički standardi i sigurnosni propisi. To podrazumeva obuku osoblja prema zajedničkom evropskom okviru, kako bi se osigurala operativna doslednost bez obzira na lokaciju.
Iako je ovaj predlog veoma ambiciozan, think tank veruje da bi Starline mogao postati stvarnost do 2040. godine, okupljajući kreatore politika, dizajnere i lidere industrije kako bi pretvorili viziju u akciju.
