Episkop budimljansko-nikšićki Metodije u otvorenom pismu predsedniku Crne Gore Jakovu Milatoviću izneo je svoja razmišljanja o nedavnoj inicijativi za donošenje zakona o rehabilitaciji i obeštećenju golootočkih zatvorenika. U pismu je istakao da ne postoji nijedan uverljiv moralni ili pravni razlog za diskriminaciju nedužnih žrtava revolucionarnog terora. On smatra da je predlog predsednika važan korak ka izgradnji pravne države i pruža punu podršku ovoj inicijativi.
Episkop je naglasio da deli Milatovićevo uverenje o potrebi pravne rehabilitacije za svaku žrtvu totalitarne represije. Prema njegovim rečima, svaka žrtva zaslužuje barem moralnu satisfakciju za pretrpljene patnje. Ipak, ukazao je na nedostatke u pristupu rehabilitaciji, posebno kada se uzmu u obzir masovni zločini koji su počinjeni tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata.
Zločini koje je počinio revolucionarni pokret predvođen Komunističkom partijom Jugoslavije (KPJ) bili su usmereni prema navodnim ideološkim protivnicima. Metodije je ukazao na to da su mnogi nevini ljudi, označeni kao „narodni neprijatelji“ i „domaći izdajnici“, streljani bez suđenja i optužbi. Ove žrtve su uključivale decu, žene i starije osobe, čija je jedina krivica bila povezanost sa osobama koje su bile ideološki prokažene.
Osim stradanja bez utvrđene krivice, Metodije je naglasio da je posebno bolna činjenica da se posmrtni ostaci mnogih pogubljenih nalaze u masovnim grobnicama. Ove grobnice predstavljaju trajnu sramotu za društvo i javnu optužbu protiv institucija koje teže vladavini prava i demokratskim vrednostima. Episkop je istakao da svaka takva masovna grobnica predstavlja neizbrisivu mrlju na savesti čitavog društva.
Pored toga, Metodije je pozvao na potrebu da se suočimo sa ovim teškim pitanjima i da se izgrade mehanizmi za pravdu i rehabilitaciju. On je naglasio da je važno da društvo prepozna i prizna patnje žrtava, kao i da se obezbede odgovarajuće mere za njihovo obeštećenje. Ova pitanja su od suštinskog značaja za izgradnju istinski pravne države i pomirenje u društvu.
Episkop je takođe ukazao na to da, iako je rehabilitacija važna, ona ne može da vrati život žrtvama niti da ublaži bol njihovih porodica. Stoga je važno raditi na jačanju svesti o ovim pitanjima i promovisati kulturu sećanja. Samo kroz otvoren dijalog i priznavanje prošlih grehova možemo da gradimo bolju budućnost.
Rehabilitacija golootočkih zatvorenika i žrtava totalitarizma je neophodna, ali zahteva pažljivo razmatranje i sveobuhvatan pristup. U ovom kontekstu, važnost istine i pravde ne može biti preuveličana. Bez suočavanja sa prošlošću, teško da se može graditi poverenje među različitim grupama u društvu.
Metodije je zaključio da je svako društvo dužno da se suoči sa svojom prošlošću, kako bi se obezbedila pravda za sve žrtve i kako bi se izgradila zdravija i pravednija zajednica. Predlog predsednika Milatovića, kao i podrška episkopa, predstavlja korak ka tom cilju, ali zahteva širi konsenzus i angažman svih društvenih aktera.
U tom smislu, episkop Metodije poziva na zajednički rad na uspostavljanju pravde i pomirenja, kako bi se obezbedilo da nijedna žrtva ne bude zaboravljena, a da se istovremeno grade temelji za bolju budućnost. Ova pitanja ostaju ključna za razvoj Crne Gore kao pravne i demokratske države, koja teži izgradnji društva jednakosti i pravičnosti.
