Vodeća genetska kompanija „Colossal Biosciences“ nedavno je objavila uzbudljive vesti o uspehu u oživljavanju izumrlih vrsta, konkretno strašnih vukova, koji su postali poznati u popularnoj seriji „Igra prestola“. Ovaj poduhvat oslanja se na napredne tehnike genetskog inženjeringa i drevni DNK, a naučnici su uspeli da dešifruju genetski kod Canis dirus, vrste koja je izumrla pre više od 10.000 godina.
Tim naučnika iz kompanije „Colossal“ koristi genetski materijal uzet iz očuvanih fosila. Na primer, DNK je ekstrahovan iz zuba starog 13.000 godina i lobanje stare 72.000 godina. Ovi naučnici su uspeli da prepišu genetski kod savremenog sivog vuka kako bi stvorili mlade strašne vukove. Rezultat ovog procesa su tri mladunca – dva mužjaka po imenu Romul i Rem, i jedna ženka po imenu Kalisi. Ovi mladunci predstavljaju prvi korak u de-ekstinktivaciji vrste koja je nekada vladala američkim predelima.
Ben Lam, izvršni direktor i suosnivač „Colossal“-a, istakao je da su uspeli da stvore zdrave mladunce koristeći domaće pse kao surogat majke. Ova strategija omogućava naučnicima da premoste prepreke u reprodukciji izumrlih vrsta, gde je pronalaženje pravih partnera za razmnožavanje često izazov.
Osim strašnih vukova, kompanija „Colossal“ ima ambiciozne planove da vrati i druge izumrle vrste. Na njihovoj listi želja su vunasti mamut, dodo ptica i tanzanijski tigar. U nedavnom projektu, naučnici su takođe iznenadili naučnu zajednicu kada su objavili da su uspešno iskopirali DNK mamuta kako bi stvorili vunastog miša, himeričnu životinju sa karakteristikama koje podsećaju na ove drevne sisavce.
Mladunci strašnih vukova, Romul, Rem i Kalisi, pokazuju ponašanje koje se razlikuje od onoga što očekujemo od domaćih pasa. Dok se igraju, trče i bore se, njihova veličina je ono što ih izdvaja. U svom uzrastu od samo dva meseca već su dugi skoro 1,2 metra i teže 36 kilograma, a kako odrastaju, mogu doseći dužinu od 1,8 metara i težinu do 68 kilograma. Njihovo ponašanje je takođe interesantno – dok štenad domaćih pasa pokazuje anđeosku živahnost, ovi vukovi zadržavaju distancu i povlače se kad im se neko približi, što ukazuje na njihovu divlju prirodu.
Strašni vukovi su bili vrhunski predatori u svojoj ekosistemu, poznati po svojoj moćnoj vilici koja im je omogućavala da lako grizu velike kosti svog plena. Lovili su uglavnom velike biljojede, kao što su konji ledenog doba i džinovske lenjivce. Ova vrsta odvojila se od običnih, ili sivih vukova, pre oko 5,5 miliona godina, i tokom svoje evolucije postala je najveća i najmasovnija vrsta vuka.
Džordž R. R. Martin, autor popularne serije „Igra prestola“, napomenuo je da mnogi ljudi vide strašne vukove kao mitska bića iz sveta fantazije, ali oni imaju bogatu istoriju i značajan doprinos američkom ekosistemu. Njihovo prisustvo u prirodi ne samo da bi obogatilo biodiverzitet, već bi i doprinelo razumevanju evolucije i očuvanju vrsta.
Ovaj naučni poduhvat predstavlja značajan korak u oblasti genetskog inženjeringa i biotehnologije. Oživljavanje izumrlih vrsta postavlja etička pitanja o našem odnosu prema prirodi i životinjama, kao i o posledicama koje bi to moglo imati na savremene ekosisteme. Iako je proces de-ekstinktivacije još uvek u ranoj fazi, on otvara vrata novim istraživanjima i mogućnostima za očuvanje prirodne ravnoteže na našem svetu. U budućnosti, možda ćemo svedočiti i povratku drugih izumrlih vrsta, što će zasigurno izazvati veliko zanimanje i debate u naučnoj zajednici i van nje.
