Brisel – Države članice Evropske unije su danas usvojile pregovaračku poziciju o uvođenju carina na niz poljoprivrednih proizvoda i đubriva iz Rusije i Belorusije, kako je saopšteno iz Saveta EU. Ova odluka dolazi u trenutku kada se EU trudi da smanji zavisnost od ruskih resursa i dodatno pritisne ekonomiju tih zemalja usled njihovih vojnih akcija u Ukrajini.
U saopštenju se navodi da je Savet usvojio stav u vezi sa pregovorima sa Evropskim parlamentom o uredbi koja će uvesti tarife na preostale poljoprivredne proizvode iz Rusije i Belorusije, kao i na određena đubriva na bazi azota. Ovaj potez predstavlja deo šire strategije EU da se osigura stabilnost i sigurnost na kontinentu, kao i da se smanje finansijski tokovi koji mogu biti korišćeni za vojne operacije.
Prema rečima zvaničnika EU, očekuje se da će carine značajno smanjiti prihode od ruskog izvoza. Ograničavanjem ovih prihoda, EU se nada da će umanjiti sposobnost Rusije da finansira svoj vojni angažman u Ukrajini, koji traje od februara 2022. godine. Ova akcija je deo šireg paketa sankcija koje su uvedene protiv Rusije kao odgovor na njene agresivne vojne akcije.
Uvođenje carina na poljoprivredne proizvode i đubriva iz Rusije i Belorusije nije iznenađenje, s obzirom na to da EU nastoji da smanji svoju zavisnost od ruskih resursa. U prethodnim mesecima, mnoge članice EU su već uvele različite mere kako bi se ograničila trgovina sa ovim zemljama, a uvođenje carina je samo jedan od načina da se to postigne.
Ova odluka je takođe deo šireg napora EU da se osigura energetska i ekonomska nezavisnost od Rusije. Kako se situacija u Ukrajini nastavlja, EU se suočava s izazovima u smislu stabilnosti svojih snabdevanja hranom i energijom. Uvođenjem carina, EU se nada da će stvoriti dodatni pritisak na rusku ekonomiju, koja se već suočava s ozbiljnim problemima usled sankcija i smanjenja izvoza.
Osim toga, uvođenje carina može imati i dugoročne posledice po poljoprivredne sektore u EU. Postoji zabrinutost da bi povećane tarife mogle dovesti do rasta cena poljoprivrednih proizvoda, što bi moglo negativno uticati na potrošače i proizvođače unutar evropskog tržišta. Ipak, mnogi analitičari smatraju da su ove mere nužne kako bi se očuvala stabilnost i sigurnost u regionu.
S obzirom na trenutnu situaciju, EU se čini odlučnom da nastavi sa svojim planovima za uvođenje carina i drugih mera protiv Rusije i Belorusije, čak i ukoliko to može izazvati određene ekonomske izazove unutar same Unije. Ova odluka takođe može poslužiti kao signal drugim zemljama da se pridruže sankcijama i pritiscima na Rusiju, stvarajući tako širu međunarodnu koaliciju protiv njene agresije.
Nakon usvajanja ovog pregovaračkog stava, sledeći korak biće nastavak pregovora sa Evropskim parlamentom kako bi se uredba finalizovala i implementirala. Očekuje se da će diskusije biti intenzivne, s obzirom na različite interese članica EU, ali i na pritiske koji dolaze iz industrije i poljoprivrede.
U zaključku, uvođenje carina na poljoprivredne proizvode i đubriva iz Rusije i Belorusije predstavlja ključni korak u strategiji EU da se suprotstavi ruskoj agresiji i smanji njenu ekonomsku moć. Ova odluka, iako može doneti kratkoročne izazove, ima za cilj dugoročno jačanje stabilnosti i sigurnosti na evropskom kontinentu.
