Rodbina, prijatelji i kolege heroja sa Košara, Zlatka Solunca (48) iz Lapova, danas su polaganjem venaca i cveća obeležili četvorogodišnji pomen. Ovaj hrabri vojnik, poznat po svojoj nesebičnosti i požrtvovanju, ostavio je dubok trag u srcima svih koji su ga poznavali. Njegovi saborci često ponavljaju rečenicu „Jedan je Solunac“, što svedoči o njegovoj hrabrosti i posvećenosti tokom ratnih dešavanja na Košarama.
Zlatko Solunac, stariji vodnik prve klase, bio je komandant sa Košara i ratni veteran 125. motorizovane brigade Prištinskog korpusa, kao i 24. bataljona za specijalna dejstva i 5. bataljona Vojne policije Vojske Srbije. Mnogi ga pamte kao plemenitog, hrabrog, i časnog čoveka, velikog patriotu koji je uvek stajao na braniku otadžbine. Tokom svoje vojne karijere, više puta je ranjavan, a najteže na Košarama, gde je, uprkos teškim povredama, nastavio da se bori.
Iako su mu geleri završili u glavi, Zlatko je odbijao da potraži medicinsku pomoć, lečeći se sam. Jedini put kada je bio u bolnici desilo se to dvadeset godina nakon rata, kada su mu u Domu zdravlja u Lapovu izvađeni geleri. Njegova supruga Slađa otkriva da je Zlatko često patio od glavobolja i noćnih mora, a stres koji je doživeo na Košarama doveo je do brojnih zdravstvenih problema. Umro je samo godinu dana nakon što je otišao u penziju, a Slađa naglašava kako je bio presrećan kada je njihov sin Miloš odlučio da se priključi vojsci, ali je nažalost preminuo mesec dana kasnije.
Miloš, koji ima 23 godine, pamti oca kao heroja i ratnika. „Govoriću o njemu sa ponosom, iako je teško naći reči koje bi opisale njegov lik. On nije plakao ni kada su drugi to radili; tešio je druge dok je sam imao svojih problema,“ kaže Miloš, dodajući da je njegov otac bio najbolji i najhrabriji čovek.
Potpukovnik Ljubomir Punić opisuje Zlatka kao „tišeg, povučenog, nenametljivog podoficira koji je sve zadatke izvršavao vojnički tačno i profesionalno.“ Njegov kolega Aleksandar Ignjatović ističe da je Solunac nosio „breme istine i pravednosti“ sa „pravom kičmom“. Vojnik Ivan Spasić naziva ga „vojnikom sreće“ i dodaje da je bilo teško ne voleti ga, dok Zoran Lekić ističe da je Zlatkova hrabrost olakšavala situacije kada su se suočavali sa smrću.
Za svoje herojstvo, Zlatko Solunac je odlikovan brojnim medaljama i ordenima. Među njima su orden zasluga u oblastima odbrane i bezbednosti, vojna spomenica povodom dvadesetogodišnjice odbrane otadžbine od NATO agresije, kao i spomen medalje za učešće u borbenim dejstvima na teritoriji SRJ i RS. Takođe, dobitnik je medalje za ranjavanje u borbenim dejstvima i vojnih spomenica za učešće na vojnoj paradi u Beogradu 2014. godine. Opština Lapovo mu je posthumno dodelila plaketu za izvanrednu hrabrost i delo ličnog herojstva.
Zlatko Solunac ostaje u sećanju kao simbol hrabrosti i odanosti, a sećanje na njega živi kroz priče njegovih najbližih i saboraca. Njegova posvećenost, kao i nesebično pomaganje drugima, čine ga pravim herojem, čije nasleđe će trajati zauvek.
