Prosečna cena poljoprivredne proizvodnje u Evropskoj uniji je u četvrtom kvartalu 2024. godine porasla za 2,2 odsto u poređenju sa istim tromesečjem prethodne godine, prema podacima Evrostata. Ovaj trend rasta je značajan jer predstavlja prvo povećanje od drugog kvartala 2023. godine, kada su se suočili sa padom cena.
S obzirom na to, važno je napomenuti da su prosečne cene dobara i usluga koje se koriste u poljoprivredi, kao što su energija, đubriva i stočna hrana, zabeležile pad od 2,7 odsto u istom periodu. Ova kontradikcija između rasta cena poljoprivredne proizvodnje i pada cena inputa može se objasniti različitim faktorima koji utiču na tržište.
Kada se razmatraju pojedinačne zemlje članice EU, evidentno je da je prosečna cena poljoprivredne proizvodnje porasla u većini zemalja. Irska je zabeležila najveći rast sa 18,4 odsto, dok su Mađarska i Rumunija takođe imale značajne poraste od 14,9 i 11 odsto, redom. Ovi podaci ukazuju na pozitivne trendove u poljoprivredi u tim zemljama, što može biti rezultat boljih klimatskih uslova, unapređenja tehnika proizvodnje ili drugih ekonomskih faktora.
Nasuprot tome, nekoliko zemalja je zabeležilo pad cena poljoprivredne proizvodnje. Portugal je imao najveći pad od 8,1 odsto, dok su Španija, Grčka i Finska takođe zabeležile padove od 5,9, 2,8 i 2,4 odsto, redom. Ovi padovi mogu se pripisati raznim izazovima, uključujući loše vremenske uslove, smanjenu potražnju ili povećane troškove u drugim sektorima.
Pored toga, analizirajući cene inputa koji se ne odnose na investicije, jasno je da je došlo do opadanja u većini zemalja EU. Kipar je zabeležio najveći pad od 8,0 odsto, dok je Španija imala pad od 7,1 odsto. Međutim, postoje izuzeci kao što su Rumunija, Mađarska i Holandija, koje su zabeležile poraste cena inputa od 2,6, 1,7 i 1,4 odsto, redom. Ovi podaci ukazuju na to da su tržišne okolnosti različite u zavisnosti od lokalnih ekonomskih faktora i resursa.
Ukratko, trenutna situacija na poljoprivrednom tržištu u Evropskoj uniji pokazuje složene i kontradiktorne trendove. Dok je prosečna cena poljoprivredne proizvodnje u većini zemalja porasla, cene inputa su opale, što može izazvati zabrinutost među poljoprivrednicima. Ovi trendovi ukazuju na potrebu za pažljivim praćenjem tržišnih kretanja i prilagođavanjem strategija kako bi se osiguralo održivo poslovanje u ovom sektoru.
Važno je napomenuti da poljoprivreda igra ključnu ulogu u ekonomiji EU i da promene u cijenama mogu imati dalekosežne posledice za poljoprivrednike, potrošače i celokupni ekonomski sistem. Zbog toga bi se trebalo fokusirati na inovacije, održivost i efikasnost kako bi se odgovorilo na izazove i iskoristile prilike koje se pružaju u ovom dinamičnom sektoru.
U svetlu ovih informacija, poljoprivrednici i donosioci odluka bi trebalo da se usredsrede na strategije koje će im omogućiti da se prilagode promenama u tržišnim uslovima. Povećanje produktivnosti, smanjenje troškova i unapređenje tehnologija su ključni faktori koji će igrati važnu ulogu u budućnosti poljoprivrede u Evropskoj uniji.
