U poslednje vreme, cena zlata doživela je značajan skok, dostigavši rekordne vrednosti. Analitičari ističu da bi zlato moglo da dostigne cenu od čak 7.000 dolara za finu uncu do kraja tekuće decenije. U trenutku kada je trenutna cena na berzama iznosila 3.080 dolara, ovaj predlog deluje kao alarmantan signal za ulagače i ekonomiste. Naime, zlato se smatra sigurnim utočištem u vremenima globalne ekonomske i političke nestabilnosti.
U trenutku kada je cena zlata na spot tržištu probila granicu od 3.086 dolara, a na terminskoj berzi dostigla čak i 3.092 dolara, analitičar Kajl Roda iz Capital.com je napomenuo da trenutni uslovi, uključujući američku trgovinsku i fiskalnu politiku, kao i usporavanje rasta, igraju veliku ulogu u ovom skoku. Investitori često kupuju zlato kao zaštitu od inflacije i smanjenja kamatnih stopa koje negativno utiču na profitabilnost fiksnih finansijskih instrumenata.
Podaci Svetskog saveta za zlato (WGC) pokazuju da je zlato u poslednjih godinu dana poskupelo za više od 36%. Ova informacija ukazuje na rastuću potražnju za ovim plemenitim metalom, posebno u kontekstu trenutnih geopolitičkih tenzija i ekonomskih izazova koji su pogodili svet. U takvim okolnostima, zlato se često posmatra kao stabilna investicija koja čuva vrednost.
Pored zlata, i cene drugih plemenitih metala pokazuju slične trendove. Cena srebra ostala je stabilna na 34,41 dolara po unci, dok je platina zabeležila blago smanjenje cene na 985,34 dolara, a paladijum je porastao na 980,14 dolara. Ovi podaci mogu ukazivati na to da investitori traže sigurno mesto za svoja ulaganja, što dodatno potkrepljuje tezu o potražnji za zlatom.
Zlato nastavlja da privlači pažnju investitora, a analitičari iz WGC predviđaju da će centralne banke nastaviti da kupuju ovaj plemeniti metal. Kina, koja je najveći svetski kupac zlata, u februaru je kupovala zlato četvrti mesec zaredom, što dodatno podstiče rast cena. Ova situacija je navela analitičare Siti riserč da podignu prognozu cene zlata za naredna tri meseca na 3.200 dolara po unci, dok se do kraja godine očekuje cena od 3.500 dolara.
Dugoročne prognoze poput one Londonskog udruženja trgovaca plemenitim metalima (LBMA) da bi cena zlata mogla da dostigne 7.000 dolara do 2030. godine, sada deluju mnogo realnije. Ovaj porast cene zlata može biti posledica kombinacije faktora, uključujući geopolitičku nestabilnost, inflaciju i promene u monetarnoj politici.
S obzirom na sve navedeno, zlato ostaje ključni faktor na tržištu plemenitih metala, privlačeći pažnju kako individualnih investitora, tako i velikih finansijskih institucija. U svetu u kojem se suočavamo s mnogim neizvesnostima, zlato se i dalje pokazuje kao pouzdan način za očuvanje vrednosti imovine. Kako se globalna ekonomija razvija, tako će i zlato verovatno ostati u centru pažnje investitora koji traže sigurnost u nestabilnim vremenima.
U zaključku, zlato kao plemeniti metal ostaje ne samo simbol bogatstva, već i praktična investicija u vremenima krize. Njegova cena i dalje će zavisiti od globalnih ekonomskih i političkih faktora, a analitičari će pažljivo pratiti ove promene kako bi predvideli buduće trendove na tržištu. U svetu gde nesigurnost postaje norma, zlato će verovatno zadržati svoju ulogu kao sigurno utočište za investitore.
