Evropska unija je stavila do znanja da je spremna da uvede carine na američke tehnološke gigante kao što su „Meta“ i „Google“, ukoliko pregovori sa Vašingtonom ne uspeju da reše rastući trgovinski spor. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, upozorila je na mogućnost ovih mera u razgovoru za „Fajnenšel tajms“.
Nakon što je američki predsednik Donald Tramp odlučio da na 90 dana pauzira dalja povećanja kaznenih carina, ostavljajući „osnovnu“ uvoznu taksu od 10 procenata, Evropska komisija je najavila da će suspendovati kontramere dok traju dalji pregovori. Fon der Lajen je istakla da Brisel razvija mere odmazde koje bi mogle uključivati i oporezivanje američkih digitalnih servisa, posebno prihoda od oglašavanja velikih kompanija iz Silicijumske doline.
Predsednica EK je naglasila da je raspon kontramera širok i da će se EU zaštititi od prinude korišćenjem novog mehanizma. Porez na prihode od oglašavanja digitalnih servisa bio bi primenjen na čitavom tržištu EU, dok neke članice već uvode slične poreze.
Iako EU teži postizanju „potpuno uravnoteženog“ sporazuma tokom Trampovog 90-dnevnog zamrzavanja carina, Fon der Lajen je jasno stavila do znanja da Brisel neće oklevati da reaguje ako pregovori propadnu. Takođe, razmatraju se carine na američki izvoz otpadnog metala, a postoji zabrinutost da bi evropsko tržište moglo biti preplavljeno kineskom robom zbog prohibitivnih američkih carina.
U svojoj analizi, Fon der Lajen je Trampov carinski rat označila kao „prelomni trenutak“ za globalnu trgovinu, naglašavajući da ne postoji povratak na „status kvo“ između EU i SAD. U poslednjim mesecima, Brisel je pokušavao da pregovara sa Vašingtonom, ali mu je rečeno da čeka Trampovu objavu o recipročnim carinama.
Obe strane su se saglasile da je reforma Svetske trgovinske organizacije potrebna, ali Fon der Lajen je upozorila da ekonomski haos izazvan Trampovim carinama već nanosi ozbiljnu štetu globalnim tržištima. „U ovome nema pobednika, samo gubitnika“, izjavila je ona, ističući velike troškove neizvesnosti kroz koju prolaze ekonomije.
Takođe je potvrdila da će EU tokom pregovora pauzirati planiranu odmazdu zbog američkih carina na čelik i aluminijum. Međutim, naglasila je da Brisel neće pregovarati o svojim „nedodirljivim“ pravilima o digitalnom sadržaju, tržišnoj moći i drugim suverenim odlukama. EU takođe neće pregovarati o svom PDV-u, koji su američki zvaničnici kritikovali kao diskriminatorski prema američkim izvoznicima, iako se primenjuje jednako na domaću i uvoznu robu.
U svetlu ovih dešavanja, analitičari ukazuju na to da bi eventualne carine na američke tehnološke gigante mogle imati dugoročne posledice ne samo za trgovinske odnose između EU i SAD, već i za globalnu ekonomiju kao celinu. Mnogi se pitaju kako će se situacija razvijati i da li će pregovori doneti rešenje koje bi zadovoljilo obe strane.
U svakom slučaju, napetosti između dva transatlantska partnera nastavljaju da rastu, a odluke koje budu donešene u narednim nedeljama mogle bi oblikovati budućnost trgovinskih odnosa između EU i SAD. Ova situacija će zahtevati pažljivo praćenje, jer bi posledice mogle biti dalekosežne i za preduzeća i za potrošače na obe strane okeana.
