Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić je oštro reagovala na tvrdnje predsednika Stranke slobode i pravde, Dragana Đilasa, koji je izjavio da je država kupila 12 aviona Rafal za 2,7 milijardi evra kako bi prikrila kupovinu jednog privatnog aviona, Falkona, vrednog 40 miliona evra. Brnabić je ove tvrdnje nazvala „budalaštinom“ i istakla da su one rezultat „zapanjujuće ograničenog mašinskog mozga“.
Na društvenoj mreži X, Brnabić je dodala da je teško poverovati da bi neko mogao da pomisli da bi kupovina 12 aviona bila način da se sakrije manja kupovina. „Kakva budalaština! Nije ni čudo što je Đilas prvi novac stekao kada je počeo da se bavi politikom,“ napisala je Brnabić. Ona je takođe naglasila da ako bi Đilas radio pošteno, verovatno bi ostao gladan, implicirajući da je njegova politička karijera obeležena nepoštenjem.
Brnabić je dalje poredila Đilasove tvrdnje sa ranijim izjavama o organizaciji Ekspo, navodeći da je to „jednako glupo“ kao i tvrdnja da su uspeli da dobiju organizaciju događaja kako bi srušili Sajam. „Pobedili smo Ameriku i Španiju, pošto je to bilo lakše nego da uradimo nešto što je planirala i papirima omogućila bivša vlast,“ dodala je ona, kritikujući Đilasa i njegovu stranku.
Dragan Đilas je uzvratio, navodeći da je Brnabić potvrdila da je Vlada Srbije, odnosno predsednik Aleksandar Vučić, tajno kupila avion Falkon za više od 50 miliona evra. Prema njegovim rečima, ova informacija je prikrivena od javnosti, a kupovina Rafala je bila deo plana da se sakrije stvarna svrha i trošak.
Ova razmena optužbi između Brnabić i Đilasa dolazi u trenutku kada je politička klima u Srbiji napeta, a razlike između vladajuće stranke i opozicije postaju sve izraženije. Ovakve izjave dodatno polarizuju javnost i potencijalno utiču na percepciju građana o vladinim troškovima i načinima na koje se upravlja javnim resursima.
Brnabić je tokom svog mandata često isticala važnost transparentnosti i odgovornosti u vladinim poslovima, dok Đilas, kao opozicioni lider, često kritikuje vladu zbog nedostatka transparentnosti i zloupotrebe vlasti. U ovom slučaju, Đilasove tvrdnje o tajnim kupovinama aviona dodatno komplikuju već napetu političku situaciju.
U međuvremenu, javnost se sve više interesuje za detalje o troškovima koje država snosi, posebno kada su u pitanju vojne nabavke i privatni avioni. Mnogi građani postavljaju pitanja o tome kako se troše javna sredstva i ko donosi odluke o tim nabavkama. Ove kontroverze će verovatno biti u fokusu medija i političke debate u narednim danima i nedeljama.
Pored političkih posledica, ova situacija može imati i uticaj na percepciju vlade u očima međunarodne zajednice. U vreme kada se Srbija suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske probleme i pritiske sa Zapada, važno je kako se upravlja javnim resursima i kako se komunicira sa građanima.
U zaključku, sukob između Brnabić i Đilasa oko kupovine aviona simbolizuje šire probleme u srpskoj politici, gde se sukobi između vladajućih i opozicionih stranaka često vode kroz javne optužbe i kontroverze. Ova situacija će sigurno biti predmet daljih analiza i komentara, dok građani Srbije očekuju odgovore na pitanja o transparentnosti i odgovornosti svojih lidera.
