Knjiga „Beogradski gubitnik“ autora Branislava Bjeliće donosi hroniku jednog vremena, prepunu svakodnevnih priča o ljudima koji, iako nepoznati široj javnosti, igraju bitnu ulogu u životu Beograda. Promocija knjige održana je u knjižari „Delfi“ u Studentskom kulturnom centru, gde je Bjelica govorio o inspiraciji koja je stajala iza njegovih priča.
Na promociji, Bjelica je istakao da su mu zanimljiviji ljudi koji se ne nalaze na naslovnim stranama medija. Njegove priče su fokusirane na svakodnevne junake, često zaboravljene ili neprimećene, koji ne dobijaju spomenike ili ulice u svom gradu. „Meni su ti likovi zanimljivi. Neće da dobiju ulicu i spomenik, baš zbog toga treba da budu u knjizi,“ rekao je Bjelica, naglašavajući značaj ovih junaka u životu zajednice.
Pisac i novinar Momčilo Petrović, koji je takođe govorio na promociji, ocenio je da knjiga predstavlja kombinaciju Bjelićeve duše, sposobnosti da uoči karakteristične detalje u svakodnevnom životu i njegove spisateljske veštine. Zanimljivo je da je Petrović uporedio Bjeliču sa američkim piscem Džonom Fanteom, ističući da obojica nalaze inspiraciju u sopstvenim životima, Bjelica u Beogradu, a Fante u Los Anđelesu. On je primetio da se Bjelica često pojavljuje u svojim pričama, ali ne pod svojim pravim imenom, čime dodatno naglašava svoj lični odnos sa likovima o kojima piše.
Muzičar Aca Seltik, koji je takođe prisustvovao promociji, govorio je o značenju reči „gubitnik“. On je istakao da je vrlo diskutabilno ko zapravo jeste gubitnik, pozivajući se na savete svog oca da za mesto u garaži ne pita direktora, već čuvara. Ovaj komentar dodatno produbljuje temu knjige, koja se bavi svakodnevnim životom i ljudima koji se bore sa svojim svakodnevnim izazovima.
Seltik je knjigu opisao kao obaveznu literaturu, ističući da ona predstavlja hroniku jednog vremena, sličnu onoj koju su pisali autori poput Stevana Sremca. „Tako Bane piše o ovom našem urbanom selu koje se zove Beograd,“ rekao je Seltik, naglašavajući važnost i relevantnost Bjelićeve proze.
„Beogradski gubitnik“ donosi priče o različitim likovima koji čine grad. Na primer, u knjizi se pojavljuje taksista Šone, koji poznaje svaku rupu na beogradskom asfaltu, frizerka Ceca koja je svima u gradu iritantna, i učiteljica Sneža, čiji se studenti pretvaraju u mrzovoljne Beograđane kada odrastu. Ove priče oslikavaju svakodnevni život i stvaraju sliku o gradu kroz prizmu običnih ljudi.
Novinarka i spisateljica Simonida Milojković je zaključila da junaci knjige nisu gubitnici, već „organski, neprskani ljudi“ koji vode normalne živote. Ona je istakla da je način na koji Bjelica priča o njima izuzetan, naglašavajući humanost i duboku emocionalnu povezanost koju pisac ima sa svojim likovima.
Knjiga „Beogradski gubitnik“ nije samo zbirka priča, već i svedočanstvo o životu u Beogradu, o ljudima koji ga čine takvim kakav jeste. Bjelica nam pokazuje da su i u nebitnosti ti mali junaci od suštinske važnosti za razumevanje jednog grada i njegovih stanovnika. Ova knjiga poziva čitaoce da prepoznaju i cene ljude iz svog okruženja, koji, iako možda ne dobijaju priznanje koje zaslužuju, čine svakodnevicu bogatijom i zanimljivijom.
